TV Most

"U poljoprivredi su nam potrebne velike investicije. Neophodni su nam investitori koji će da povećaju proizvodnju u svinjarstvu, govedarstvu... Sadašnji nivo ulaganja je nizak. Imamo mnogo neiskorišćenih potencijala. Mnogo je državnog zemljišta neobrađeno. Zato ćemo novim zakonom o poljoprivrednom zemljištu ponuditi velikim investitorima zemlju u dugogodišnji zakup", rekla je Bogosavljević Bošković.

Upitana da li će zakon otvoriti vrata strancima, ona je istakla da će svi imati apsolutno ravnopravan tretman "i stranci neće imati ni za jotu veća prava od naših poljoprivrednika i investitora".

"U pripremi predloga je učestvovalo više udruženja poljoprivrednih proizvođača. Predlog je da veliki investitori mogu da zakupe do 30 odsto zemljišta u nekoj lokalnoj samoupravi do 30 godina. Za sve druge predlog je da dužina zakupa bude do 25 godina", precizirala je ona.

Ministarka je napomenula da u Srbiji ima 490.000 hektara državnog zemljišta, od kojeg je trenutno polovina neobrađana, "tačnije sada je izdato 250.000 hektara".

"U Vojvodini je u zakupu 228.000 hektara, što je 63 odsto od državnog zemljišta u pokrajini. Tačno je 37 odsto državnog zemljišta u Vojvodini neobrađeno. U centralnoj Srbiji ne obrađuje se čak 87 odsto državnog zemljišta. Svi će imati apsolutno ravnopravan tretman i stranci neće imati ni za jotu veća prava od naših poljoprivrednika i investitora", istakla je ona.

Upitana da li je tih 30 godina dovoljno primamljivo za velikog investitora koji bi da podigne voćnjak ili gradi fabriku, kada država građevinsko zemljište daje u zakup na 99 godina, Bogosavljević Bošković je rekla da su u okruženju zakonska rešenja za zakup zemljišta i do 50 godina.

"Predlozi su mnogo puta razmatrani, a još je u toku javna rasprava, što znači da ima prostora za izmene", dodala je ona.

Na pitanja da li predlog zakona ostaje pri sadašnjem rešenju da državna zemlja nije na prodaju, ministarka je rekla da "ima izmena".

"Predloženo je da zemljoradnici koji imaju do 30 hektara mogu da kupe do 20 hektara državne zemlje. To je bila inicijativa samih poljoprivrednika i to da samo domaća fizička lica mogu da kupe državnu zemlju, ali ne više od 20 hektara", napomenula je Bogosavljević Bošković.

Ona je odbacila mogućnost da tajkuni mogu da kupe državnu zemlju.

Povodom približavanja trenutka kada će stranci moći da kupuju zemlju u Srbiji - to je 1. septembar 2017 - ministarka je ukazala da je jako teško ispravljati ono što je u prethodnim godinama preuzeto kao obaveza.

"Ali mi ne odustajemo od toga da argumentovano tražimo odlaganje ovog roka do sticanja punopravnog članstva u EU", istakla je ona.

Upitana kako vidi stanje u poljoprivredi od kako je pre više od godinu dana postala ministar, Bogosavljević Bošković je rekla da za napredak u poljoprivredi treba nešto više vremena od godinu dana, posebno ako se imaju u vidu okolnosti u protekloj godini, kao što su poplave, poremećaji na evropskom tržištu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda uzrokovani, pre svega, trgovinskim sankcijama EU-Rusija, zbog kojih su pogođeni i naši proizvođači.

"Za mene je ohrabrujuće to što i sami poljoprivrednici shvataju da su promene u dosadašnjem načinu rada neizbežne, da moraju da se udružuju i da moraju da ulažu mnogo više u svoju proizvodnju. U prilog tome govori izuzetno velika zainteresovanost za povoljne kredite čiju kamatu sufinansiramo, kao i IPARD program koji znači 175 miliona bespovratnih sredstava iz pretpristupnih fondova EU", istakla je ona.

Upitana da li smo iskoristili bilo koji deo tog novca, ministarka je rekla "još ne".

"Novac će biti dostupan za povlačenje tek kada se završe neophodne procedure. To očekujem do kraja godine, a samo podnošenje zahteva za sredstva tog pretpristupnog fonda uslediće sledeće godine", rekla je Bogosavljević Bošković.

Izvor: Tanjug