TV Most

Roberto Zapala, koji je sa svojom kompanijom i prošle godine oduševio beogradsku publiku, naglašava da je komad "pomalo naučna kompozicija i istraživanje granica vremena".

-Koreografija je upućena na tela i deo je projekta Virus juga. To je priča o mojoj zemlji, podneblju gde sam ponikao. Ideja je: virus se kreće u ljudskom telu i to se kretanje ocrtava krpz kretanje ljudi u prostoru. To je jedinstven koreografski jezik. Priča je o mikroorganizmima koji kao da su posmatrani kroz mikroskop. Zato komad izgleda kao da je u neredu, a zapravo je veoma dobro organizovan, izjavio je Zapala, čija kompanija je jedna od tri u Italiji koje su finansirane iz državnog budžeta.

Večeras se na sceni Sava centra igra komad "Ist šedou" kompanije Kilijan prodakšns koju vodi česki koreograf Jirži Kilijana. Kilijan, živi i radi u Holandiji, je postavio 100 koreografija, a večeras i sutra u Centru "Sava", u okviru 12. Festivala igre, biće izvedene njegove koreografije: "Adresat nepoznat" i "14 min. 20 sekundi".

Na konferenciji za novinare Kilijan je rekao da je svoju igračku karijeru počeo u Školi nacionalnog baleta u Pragu.

-Pre muzike, pre literature i izgovorene reči, beše pokret. On je osnova svake umetnosti, pokret, ne laže, čak i ako vi pokušate...- govorio je Kilijan u Nacionalnog fondaciji za igru u Beogradu.

-Dve stvari me iznova intrigiraju: ljubav i smrt i sve u vezi sa time. To su misterije koje ni jedna rligija ni filozofija sveta ne odgonetaju, tek osvetljavaju. Teško je rečima objasniti tako nešto. Prosečan jezik ima oko osam hiljada reči, ali pokret tela je beskonačan. Čak je i delirični Beket u postelji tragao i bio svetstan da odgovora neće biti, rekao Je Klijijan.

U intervjuu za RTS Kilijan ističe da je jedinu noć u Beogradu davne 1963. godine, proveo kad je bio na proputovanju ka Grčkoj. Dobro je pamti – tada je bio zemljotres u Skoplju. Kilijan kaže da bi svoj rad opisao sa tri reči – vera, iskrenost i ljubav.

Zašto nema igre na prstima u vašim koreografijama?

-Treba mi brzina. Teško je brzo trčati na prstima. Takođe, nemoguće je trčati i naglo menjati pravac. To pre ograničava nego što pomaže. Ne oseća se ni kontakt sa podom, a ja više volim da znam gde sam.

Šta je tajna vaše originalnosti?

-Kada me koreografi pitaju za savet, kažem im da kada su potpuno sami, usred noći, pitaju sebe – imam li nešto specifično, nešto potpuno originalno što samo ja mogu iskazati i niko drugi. I ako iskreno odgovorite sebi sa "da", to onda treba i da postavite na scenu. Često sebe pitam "imam li nešto posebno i ako mislim da imam, tada je to razlog moga postojanja".

Kako biste, kao naslov u novinama, sa tri reči opisali svoj rad?

-Vera, iskrenost i ljubav.

Rekli ste da vam je sve što "udišete" inspiracija, šta je sa ovim razgovorom, sa vašim boravkom u Beogradu?

-Ovo je sjajan deo mog života, zaista uživam ovde, osećam se dobrodošlim i veoma sam srećan.

D.B.

Izvor: TVmostinfo