TV Most

Pre samo pola veka, pola miliona ovaca paslo je na Staroj planini. Danas ih toliko nema u celoj jugoistočnoj Srbiji. Osim pirotskih, opstali su i retki vranjski stočari. Jovanovići iz sela Aleksandrovac imaju 60 grla.

"Samo smo prodali pet, ostalo sve je po 30, 40 kilograma. Stoji tako, miruje. Ako bude počeo uvoz – 'ćao đaci'", kaže Srboljub Jovanović.

Tokom prošle godine prema podacima Privredne komore uvezli smo 3.000 živih ovaca iz Rumunije i oko 175 tona jagnjećeg mesa, uglavnom iz Makedonije. Mogućnost uvoza iz Albanije u kojoj se gaji tri miliona ovaca i koza ne treba da brine domaće uzgajivače, uveravaju nadležni.

"Interes za uvoz priplodnih ovaca i koza je čisto da se poboljša genetski materijal, ali to nije jedini slučaj sa Albanijom da je potpisan sporazum. Veterinarski sertifikati su potpisani i sa Francuskom, Austrijom, Rusijom za uvoz priplodnog materijala, a takođe i sa zemljama u okruženju", ističe direktorka Uprave za veterinuEmina Milakara.

Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije smatra da je to dobar signal za naše proizvođače.

"Imamo porast broja grla ovaca – imamo ih oko 1.700.000 u celoj Srbiji. Mogu naši proizvođači da rade na udruživanju, sinhronizaciji proizvodnje, na dobrom genetskom potencijalu jer sve će više pritiska biti za plasman robe", kaže Budimović.

Za bolji plasman domaći stočari trebalo bi da prodaju meso umesto žive stoke. Prošle godine u Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju izvezli smo 100.000 živih jagnjadi.

"Trebalo bi ipak da se neke klanice otvore, da ipak mi kao proizvođači to što radimo na neki način unovčimo", navodi Srboljub Jovanović.

Više novca doneo bi izvoz na nova tržišta, smatraju stručnjaci.

"Treba da se okrenemo dobrim potrošačima koji imaju mogućnost i da plate i organizuju proizvodnju, a to je, npr., Turska", rekao je Budimović.

Po sporazumu iz 2017. u Tursku godišnje možemo da izvozimo 5.000 tona govedine. Sa Albanijom su nedavno usaglašeni sertifikati za izvoz svinjetine.