TV Most

Predlog predsednice skupštine Maje Gojković da se evidentiraju i zaštite sve slike, skulpture i ostale umetnine u javnim ustanovama potekla je nakon medijskih spekulacija o navodnom nestanku slike ''Industrijalizacija'' Petra Lubarde iz Doma sindikata, kao i sa spiska imovine stečajnog upravnika Doma sindikata.

Komentarišući inicijativu predsednice parlamenta pomoćnica ministra kulture za zaštitu kulturnog nasleđa Aleksandra Fulgosi za Tanjug kaže da je važno da se podaci koji, kako navodi, već postoje u nekim ustanovama i državnim institucijama, objedine u jedinstvenu bazu podataka.

''Imamo dobar primer u Užicu gde je Narodni muzej prošle godine uz podršku gradske uprave popisao sva umetnička dela koja se nalaze u svim javnim službama u tom gradu, u školama, vrtićima, zdravstvenim ustanovama i napravio inventar umetničkih dela'', kaže Fulgosi.

Fulgosi objašnjava da postoje dva načina kojim pokretno umetničko delo može da stekne status kulturnog dobra.

''Stručne službe muzeja procenjuju da li delo ima svojstvo kulturnog dobra, izdaju rešenje o tome u kome se navodi opis, istorijat, dimenzije, podatak gde se nalazi to delo, kao i podaci o sopstveniku tog dela, odnosno o pravnom osnovu po kome sopstvenik ima to kulturno dobro'', navodi Fulgosi. Potom se ta dela uvode u registar kulturnih dobara koji vodi nadležni muzej, bez obzira što se kulturno dobro ne nalazi u njemu.

Drugi način je, kaže sagovornica Tanjuga, ustvari je regulisao zakon o kulturnim dobrima po kome umetnička dela koja su već u muzejima automatski imaju status kulturnog dobra''.

Nekadašnji kustor Narodnog muzeja Nikola Kusovac kaže da je za dela nastala u 20. veku, pa i za Lubardinu sliku ''Industrijalizacija'' zadužen Muzej savremene umetnosti kojem utvrđivanje statusa kulturnog dobra predstavlja ''veliko opterećenje''.

''Oni to koliko znam ne rade, a da li će ih Maja Gojković primorati da to rade, takođe, ne znam. Za svako delo koje želite da proglasite kulturnim dobrom morate da napravite elaborat i da Skupštini dostavite jasan predlog o tome. Nema mnogo proglašenih kulturnih dobara jer je mojim kolegama iz Muzeja na Ušću to velika obaveza '', kaže Kusovac.

On dodaje da je kao kustos Narodnog muzeja popisao oko 90 odsto umetničkih dela koja su se nalazila u raznim ustanovama u društvenoj svojini .

''Popisao sam sve što se nalazilo u zgradama SIV-a, vilama u Užičkoj, Narodnoj banci i drugim bankama, u Narodnoj skupštini, u Starom dvoru... Svi popisi su se završavali tako što bismo rekli da neko delo uživa svojstvo kulturnog dobra '', kaže Kusovac.

Sagovornik Tanjuga ukazuje i na manjkavost zakona koji propisuje, kako kaže, mnogo obaveza za ustanovu u kojoj se nalazi kulturno dobro, a ne pruža ''nikakve beneficije''. ''Ako je delo u nekom društvenom preduzeću, oslobodite ga nekih poreza da bi mogao da čuva to delo i tako se podstiču ustanove da prijavljuju kulturna dobra i da brinu o njima'', smatra Kusovac.

Sagovornik Tanjuga naglašava da održavanje svakog kulturnog dobra mnogo košta, kao i da se o vrednim delima poput Lubardine ''Industrijalizacije'', koja nije kulturno dobro, ne brine ''gotovo nikako''.

''Ne postoji stimulacija za to. Naš zakon nameće isključivo samo obaveze imaocima kulturnih dobara, zato su u javnim ustanovama najsrećniji kad ne dobiju takav status. Moja supruga je pre dvadesetak godina čistila Lubardinu ''Industrijalizaciju'' i Narodni muzej je to naplatio, a onaj ko je tada rukovodio Domom sindikata je znao svoju obavezu'', kaže Kusovac.

Prema njegovom mišljenju sudbina umetničkih dela u nekadašnjim društvenim preduzećima postala je neizvesna u trenutku kada je društvena svojina prelazila u privatnu i kada su, kako kaže, neka od kapitalnih dela prepuštena vlasnicima.

''Zavidne zbirke su bile u preduzećima Prvi maj Pirot, Trstenik, Jugoeksport... Po hotelima smo imali jako dobre zbirke, da ne govorimo šta je sve bilo u Interontinentalu i šta je u Sava centru. Imamo mnogo kapitalnih dela koja nisu kulturna dobra, ali su prepuštena raznim zakupcima ili novim vlasnicima'', ukazuje Kusovac.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković smatra da je inicijativa predsednice skupštine Maje Gojković dragocena jer bi, kako kaže, dala podsticaj da popisivanje umetnickih dela postane prioritetni zadatak odgovarajućih resora i ministarstva kulture.

''Umetničko delo nije igla da može tek tako da nestane, ali jeste dragoceno imati sveobuhvatan pregled. Svaka od važnih institucija to treba da ima, kao što je na primer Narodna banka uz pomoć Narodnog muzeja popisala najveći deo svojih kulturnih dobara kada je reč o umetničkim delima. Dobar primer je i dvorski kompleks na Dedinju gde je takođe bio uključen Narodni muzej'', kaže .

Prema njenom mišljenju muzeji kao ustanove zaštite treba da budu najneposrednije uključeni u proces jer, kako navodi, imaju stručnjake koji najbolje poznaju epohe i umetnike.

''Prema važećem Zakonu o kulturnim dobrima ustanove zaštite utvrđuju pokretna kulturna dobra i to su muzej, arhiv, biblioteka, kinoteka i te institucije imaju pravo da utvrde kulturna dobra'', kaže Borić Brešković.

Kada je reč o Lubardinoj slici ''Industrijalizacija'' Muzej savremene umetnosti je po zakonu nadležan da utvrdi da li delo ima svojstvo kulturnog dobra.

Kustos ovog muzeja Svetlana Mitić koja utvrđuje status "Industrijalizacije" kaže da za izdavanje rešenja nedostaje dokaz o sopstveniku tog dela i dodaje da su mnoga umetnička dela iz 20. i 21.veka, koja su se nalazila u nekadašnjim moćnim jugoslovenskim firmama koje su dospele u stečaj, postala deo stečajne mase koja je predviđena za aukcijsku prodaju.

''Pojedina dela je Muzej savremene umetnosti stavljao pod zaštitu i donosio Rešenje o njihovom utvrđivanju, a pojedina dela su i otkupljena za kolekciju Muzeja, kao što je slika Miće Popović, Kritika u pejzažu iz 1947. koja kupljena od firme Internacionala CG.