TV Most

Skupština je odbila da na dnevni red uvrsti predloge opozicije.Ukupno je bio podnet 171 predlog za dopunu tačaka.

Planirani fiskalni deficit na nivou Republike za narednu godinu iznosi 0,6 odsto BDP-a odnosno 28,4 milijarde dinara, što je 40,7 milijardi dinara niže od deficita planiranog budžetom za 2017. godinu. 

Vujović je ranije rekao da je predloženi budžet za iduću godinu planiran na osnovu projekcije da će realna stopa rasta u idućoj godini biti 3,5 odsto BDP-a. 

Naveo je i da je prostor za povećanje plata i penzija u idućoj godini utvrđen kao nagrada za ono što je ostvareno u poslednje tri godine reformi.

U 2018. predviđeno je povećanje plata za 10 odsto u javnom sektoru i pet odsto u administraciji, kao i povećanje penzija za pet odsto, a obezbeđeno je i više novca za investicije. 

Na dnevnom redu sednice biće i dopuna Zakona o budžetu Srbije za 2017. godinu, koja se odnosi na sredstva koja će biti obezbeđena iz ovogodišnjeg budžeta za isplatu bonusa za pripadnike sektora bezbednosti u iznosu od po 10.000 dinara, koji će im biti isplaćen do kraja godine. 

Poslanici će na sednici razmotriti više finansijskih zakona, kao i potvrđivanje nekoliko sporazuma.      

 Opozicija neće bojkotovati sednicu 

U zajedničkom saopštenju podeljenom novinarima navode da zbog važnosti tema koje su na dnevnom redu neće bojkotovati sednicu da bi, dodaju, javnost i građani mogli da čuju argumente o pogubnosti ekonomske politike vlasti. 

Saopštenje su potpisale poslaničke grupe Nova Srbija-Pokret za spas Srbije, DJB, Dveri, Socijaldemokratska stranka - Narodna stranka, u ime DS šef poslaničke grupe i njegov zamenik Goran Ćirih i Balša Božović i Klub samostalnih poslanika. 

Đorđe Vukadinović iz poslaničke grupe Nova Srbija-Pokret za spas Srbije rekao je da, koliko mu je poznato, LDP-u i SRS-u nije bilo ponuđeno da potpišu saopštenje. 

U saopštenju se navodi da je stavljanje na dnevni red obimnog budžeta za 2018, zajedno sa 30 drugih tačaka u cilju da se o tim predlozima uopšte i ne raspravlja, jer, tvrde, neće biti vremena, flagrantno kršenje ne samo Poslovnika o radu, već i volje birača, dok za "izvrgavanje ruglu elementarne demokratske procedure i parlamentarnog rada" smatraju odgovornom predsednicu parlamenta Maju Gojković.