TV Most

Na nedavnoj konferenciji u Parizu usvojen je Sporazum o klimatskim promenama koji predviđa da se, do kraja veka, smanji globalno zagrevanje i porast globalnih prosečnih temperatura ograniči ispod dva stepena Celzijusa, kao i da se smanji potrošnja fosilnih goriva.

Klimatskim promenama najviše je pogođena poljoprivreda. U poslednjih 100 godina, 51 godina je bila sušna. Procenjuje se da materijalna šteta u Srbiji izazvana sušom i poplavama od 2000. godine, prelazi pet milijardi evra. Ova godina je najtoplija od kada se meri temperatura a slično se prognozira i za sledeću godinu.

Dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta kaže da u budućnosti možemo imati učestalije i produženije suše i u tom smislu je potrebno prilagođavanje i adaptacija na te dodatno pogoršane vremenske uslove.

"U poljoprivredi jedan od tih načina adaptacije bi bilo navodnjavanje i proširenje površine pod navodnjavanjem tako da bi taj negativan uticaj suše bio smanjen na mimnimum kao i promene nekih agrotehničkih mera", objašnjava Đurđević.

Iako su nam popoljoprivredni proizvodi glavni izvozni aduti, u poslednjih trideset godina navodnjavanje je manje za dve trećine.

Plan je povećanje energetske efikasnosti za devet procenata do 2018. godine. Udeo obnovljivih izvora energije sa 21 odsto, do 2020. godine treba da se poveća za šest procenata. 128 industrijskih i energetskih objekata mora da izveštava o emisiji gasova u atmosferu.

Danijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine kaže da zato imamo velike emisije.

"Nama su postrojenja koja koriste fosilna goriva jako stara. Neophodne su nove tehnologije koje će biti sa većom energetskom efikasnošću i koje - vi na taj način smanjujete emisije gasova sa efektom staklene bašte", kaže Božanić.

Potpisivanje Sporazuma o klimatskim promenama počinje 22. aprila u Njujorku i trajaće godinu dana. Stupiće na snagu kada ga ratifikuje najmanje 55 država koje emituju najmanje 55 odsto ukupnih globalnih emisija.

"Sporazum će biti pravno obavezujući. Za njegovu primenu biće neophodno donositi nove mere, potreban je novac i predviđeno je 100 milijardi dolara za zemlje u razvoju kako bi dostigle svoje ciljeve u oblasti klimatskih promena", rekla je Kristin Moro ambasadorka Francuske u Srbiji.

Sagorevanjem uglja, nafte i gasa u atmosferu se svake godine emituje 36 milijardi tona gasova koji ugrožavaju planetu. Stručnjaci upozoravaju da je svetu ostalo samo 30 godina bezbednog perioda u kome mogu da se koriste fosilna goriva.

Izvor: RTS