TV Most

Kada je reč o bezbednosnoj politici Srbije, on je naglasio da vojna neutralnost ne znači izolaciju ili samozadovoljnost, u današnjem svetu takav izolacionizam je prevaziđena opcija.

On je, govoreći na konferenciji „Zapadna bezbednosna arhitektura i Srbija izazovi i dileme“ u organizaciji Centra za spoljnu politiku i američke ambasade, rekao da samo kroz zajedničke odgovore možemo postići rešenja za probleme sa kojima se suočava Evropa.

Istovremeno je konstatovao da se EU danas suočava sa krizom identiteta i da treba imati uvek na umu da je nastala kao mirovni projekat i integracije.

"Verujemo da EU može da nastavi da bude uspešan primer drugima i zato sa posebnom pažnjom pratimo sve inicijative koje se pokreću u okviru reformskog procesa Unije", objasnio je Dačić.

Odnos Srbije sa NATO, kako je kazao, je delikatan zbog nasleđa prošlosti, pre svega bombardovanja bez ovlašćenja UN.
Međutim, dodao je da Srbija imajući u vidu zajedničke interese učestvuje u Programu partnersva za mir.

Takođe je podvukao da Srbija sprovodi politiku vojne neutralnosti što znači da nema namere za članstvo u NATO ili bilo kojem drugom vojnom savezu.

"Iako poštujemo različita mišljenja u regionu, naša vojna neutralnsot ne predstavlja prepreku za produbljivanje saradnje sa NATO. Vojna neutralnost ne znači izolaciju ili samozadovoljnost, u današnjem svetu takav izolacionizam je prevaziđena opcija", naglasio je Dačić.

Ukazao je da neutralnost ne znači ćutati i ne reagovati na kršenja međuanrodnog prava i zajedničkih vrednosti, kao što je prethodno kazao američki ambasador Kajl Skot.

Dačić je ukazao da to najbolje dokazuje primer članstva Kosova u Unesko.

"Švajcarska koja je neutralna zemlja glasala za članstvo Kosova, a Mongolija koja pretenduje da bude neutralna, bila je uzdržana i opravdala je to politikom neutralnosti, što sa našeg aspekta nije neutralnost", naveo je on.

Dačić je naglasio da se moraju gledati svi slučajevi, jer ako gledamo na uticaj Rusije u regionu, kako kažu američki zvaničnici kao destabilizujući, ne bi rekao da je prethodio stabilizujući uticaj zapadnih zemalja.

"Govori se o prekrajanju granica koje navodno Rusija hoće, a zaboravlja se da su pre toga prekrojene granice Srbije. Veoma je teško u svemu tome ne govoriti o interesima velikih sila na našem prostoru", objasnio je on.

Kazao je da ne pretenduje da su naša mišljenja najispravnija na svetu, ali bez najveće zemlje i naroda u regionu nema stabilnosti i mira.

Istakao je da treba razgovarati, jer sve dok se interesi ne definišu, ne nađe najmanji zajednički imenitelj postojaće ozbiljan problem o svim temama.

Ukazao je da je i problem što u Srbiji i SAD, i drugim zemljama, pripreme za sastanke pišu isti ljudi koji su to radili i pre tri decenije koji možda nisu ni čuli da su promenjeni uslovi u regionu, kao i stavovi određenih zemalja.

Naglasio je da se dijalog sa nama pretvara u definisanje šta sve ne može, dodajući da to nije dijalog, i da takvo ponašanje Srbija ne želi.

Dačić je, odgovarajući na izlaganje ambasadora Skata, rekao da nije jednostavno reći da postoje vrednosti i da se ne može biti neutralan po pitanju njihovog kršenja.

„One postoje, ali nemam razloga da podsećam velike zemlje da i one imaju svoje državne i nacionalne interese. Primere nekih fatalnih grešaka SAD imao sam prilike da vidim pre neki dan u Vijetnamu, isto kao što je i SSSR grešio u Avganistanu", naglasio je on.

Dačić je rekao da Srbija smatra da treba da bude deo međuanrodne bezbednosne komponente, ali dodaje da je, na primer, došao u sukob sa ambasadorima zapadnih zemalja jer izražavaju stav da se misija UN na Kosovu treba ukinuti.

„Ako smo partneri valjda o tome treba da razgovaramo. „Mi sada treba da kažemo Rusija - Krim sankcije. Kada budem mogao da okrenem Tilersona i izjadam mu se za probleme koje imamo i kada mi se on javi na telefon, kao što to uradi Lavrov, sve sam spreman da povučem ovde što govorim", naglasio je Dačić dodajući da je to realnost, a sve ostalo filozofija.

„Srbija nije nikada uradila, niti bila na strani nekoga ko krši međunardno pravo, niti priznavala posledice toga jer ima svoje probleme. Isto se ponašamo prema svima“, naglasio je Dačić.

Rekao je da kada se veliki biju onda nastrada trava, a mi moramo da zaštitimo naše državne i nacionalne interese, što ne znači da nemamo pravo na pravdu, kao i svi narodi bivše Jugoslavije.

Kada je reč o EU, istakao je, bez regiona Zapadnog Balkana ona neće moći da garantuje mir i stabilnost na kontinentu zbog čega ovaj deo Evrope mora biti deo evropskog procesa.

„Ako neko misli da su svi problemi na Balkanu rešeni on je u dubokoj zabludi. Pričam to zbog svih drugh faktora koji će nas sačekati“, ukazao je on.

Što se odnosa sa NATO-om tiče on je konstatovao da su dobri, i u šali rekao da preko Jensa Stoltenberga Srbija ima svog predstavnika u tom savetu.

A predstavnicima NATO je poručio da u Srbiju dolaze redovnim avionskim linijama, za razliku od ranije.

„Srbija za sada nema potrebe da ulazi u NATO i ne treba da ratuje sa njima, već da traži zajednički jezik. Sve je prolazno, samo stalni srpskih interesi nisu, i to je osnovno načelo srpske diplomatije", zaključio je on.