TV Most

Ovako, za "Novosti", u potresnoj ispovesti govori potpukovnik Radomir Aleksandrić, koji je na Božić 1999, sa samo 29 godina, primio dužnost komandanta 52. ABHO (Atomsko-biološko-hemijska odbrana) bataljona na Kosmetu. Objašnjava da tek kada se uranijumsko zrno otkopa - ABHO uređaj "poludi", a dok je u zemlji, jedva se detektuje aparatima. U međuvremenu, uranijum oksidira, kiša nosi genotoksične otrove dublje u zemlju i vodom dalje u lanac ishrane.

KAKO svedoči potpukovnik, svi naši oficiri na KiM 1999. su znali za opasnost od ove municije. Dodaje da je ABHO oprema bila neadekvatna tj. koncipirana za masovni atomsko-hemijski rat, a da smo bili suočeni sa podmuklim nuklearnim mini-udarima.

 

U aprilu i maju 1999. ABHO jedinice Prištinskog korpusa su na 360 mesta merile posledice NATO udara na KiM neposredno po dejstvu neprijatelja. Rezultati ispitivanja su bili zbunjujući: "nešto povišena" radioaktivnost zabeležena je u okolini Prištine, aerodroma Slatina, zatim u Belaćevcu, Gračanici, Podujevu, Uroševcu, Prizrenu, Đakovici, okolini Dečana...

- To su bila minimalna odstupanja od prirodnog fona zračenja, odnosno, kako smo zaključili kasnije, mi smo imali instrumente za merenje "tona", a trebalo je da merimo miligrame. Naime, na većini pregledanih lokacija meci od osiromašenog uranijuma su se duboko zarili u zemlju i nisu na prvi pogled delovali kao prevelika opasnost. Tek posle agresije shvatili smo šta nas je snašlo - govori Aleksandrić.

Izvor: Večernje novosti