TV Most

Upravljanje jednom valjevskom zgradom stanari su prepustili komšiji. Preuzeo je brigu o mestu gde žive i zajedničkoj kasi.

"To su oni dnevni troškovi tekućeg održavanja, koji su već ustanovljeni kod nas. Oni su oko 460 dinara mesečno s tim što svaka nova hitna popravka ili trošak podiže to", kaže Ljubivoje Marković, upravnik zgrade u Valjevu.

U Kragujevcu su odabrali profesionalca.

Slobodan Vlastić, profesionalni upravnik zgrade u Kragujevcu kaže da postoji puno problema u svim tim zgradama kao što su dotrajale instalacije.

"Jedna od prvih stvari koje, naravno, moramo da uvedemo jeste protivpožarna zaštita, koja je u većini zgrada potpuno zanemarena", kaže Vlastić.

Zgrade u Valjevu i Kragujevcu su među 22 hiljade onih čiji su stanari izabrali upravnika i koje su registrovane u predviđenom roku. Isto toliko ih to nije učinilo - što ne znači da ne može i ubuduće.

"To znači da je nakon 12. decembra je moguće da inspekcije krenu u nadzor i pokušaju da na neki način još jednom pozovu komšije da se organizuju u skladu sa zakonom", kaže Jovanka Atanacković, pomoćnica u Ministarstvu građevinarstva.

Ako stanari, ni u roku koji im ostavi inspekcija, ne izaberu upravnika - dodeliće ga lokalna samouprava sa liste profesionalnih. U registru ih je trenutno 326, dok se još oko 250 prijavilo da u decembarskom roku položi potreban ispit.

Jovanka Atanacković kaže da su stambene zgrade dobile svojstvo pravnog lica prema ovom zakonu i one moraju imati svoj zasptupnika - ako nisu odlučile ko će biti zastupnik, privremeni upravnik dolazi da ih privremeno zastupa dok stanari ne odluče drugačije.

"Dakle, ništa u ovom zakonu nije represija, već je pomoć građanima Srbije da konačno imaju uređene sisteme upravljanja", istakla je Atanackovićeva.

Od novog sistema upravljanja, pojedini mnogo očekuju.

"Mi očekujemo mnogo od njega, da sve što treba da se uradi u zgradi - to će da ide preko njega i ići će, verovatno, brže i bolje", kaže stanar Dragan Đorđević.

U budućnosti bi mogli i da premaše očekivanja građana, ako im putokaz bude primer susedne Hrvatske. Upravnike zgrada tamo imaju još od 1996. godine a poslednje tri godine imaju veliku ulogu u privlačenju evropskog novca za energetsku obnovu zgrada - uključuje obnovu fasada, stolarije, ali i izradu energetskih sertifikata.