Vesti
U susret praznicima ‒ narodna tradicija i običaji u decembru

11:35, 04.12.2017

|

Izvor: RTS

Prema kalendaru kojim su se Srbi nekada služili, 2017. godina je 7525,računajući od velikog biblijskog potopa,ili novog stvaranja sveta.U tom kalendaru piše i ponešto iz te pet i po hiljada duge istorije koju srpski narod ne želi da zaboravi.Dr Dragomir Antonić,etnolog,duže od dvadeset pet godina beleži i opisuje narodna verovanja,znanja i običaje koje su Srbi čuvali kroz istoriju,a koja nam i danas mogu biti od koristi.
Foto RTS


Na predstavljanju novog izdanja knjige „Srpski narodni kalendar za 2018/7526. godinu", uz besedu o decembarskim praznicima ‒ Vavedenju, Nikoljdanu, Detincima, Matericama i Ocima, čulo se i da je važno pamtiti i poznavati svoju istoriju, jer svako poštuje i ceni osobu od znanja. 



Dr Dragomir Antonić, autor „Srpskog narodnog kalendara", za Internet portal Obrazovno-naučnog programa istakao je da moramo poštovati sebe da bi nas drugi poštovali, i da bez znanja o sebi ne možemo znati ni o drugima.



Srpski narod je razvio mnoga verovanja i običaje koji su povezani sa određenim praznicima i dao im specifična obeležja. U njihovom stvaranju u velikoj meri bio je inspirisan crkvenim pravilima, ali je ponekad i odstupao od njih i prilagođavao ih tradiciji.



Prema rečima dr Antonića, praznici povezuju srpski narod svuda u svetu: „Imamo 118 narodnih praznika godišnje. Neki se poklapaju sa pravoslavnim praznicima, neki ne, ali živeli mi u Sremu, Kninu, Pirotu, ili u Vasojevićima, svi praznujemo na sličan način. Kada Srbin ode na Novi Zeland i dalje slavi Vidovdan... Slavi taj praznik u Australiji, u Kanadi, slavi u Kuršumliji. Praznici su ono što nas povezuje."



To izdanje postoji više od dvadeset pet godina i predstavlja „bukvar" koji čitaocu svake životne dobi može da približi srpsku tradiciju i istoriju.



„Na praznike treba gledati vrlo jednostavno, i valja razumeti šta oni znače. Oni pokazuju da nismo od juče ovde, da postoji neka tradicija, da postoji prošlost, da smo mi jedna alka u onome što se zove životni ciklus srpskog naroda. Svaki narod to ima i svaki narod to čuva", rekao je dr Dragomir Antonić.



U Kalendaru je zabeleženo šta valja raditi kog dana, kakva su narodna verovanja o pojedinim prirodnim pojavama, kako se prema njima odnositi. Objašnjeni su veliki pravoslavni praznici poput Božića, Vaskrsa, praznika Presvete Bogorodice. Tu su našli mesto i narodni praznici kojih nema u crkvenim kalendarima koji su se sačuvali hiljadama godina u narodnim verovanju i ritualnoj praksi.



Na svečanoj promociji Kalendara učestvovali su autor dr Dragomir Antonić, hor pri Hramu Svetog Đorđa u Beogradu, i ansambl „Pevnica Stupovi".


<< Nazad
Vesti TV Most

Pretraga po datumu

Copyright© TV Most

By Kale Design