TV Most

Pozivajući se na diplomatske izvore, ovaj podgorički dnevnik piše da su na istoj listi i ministri i poslanici koji su se zalagali za priključenje Crne Gore NATO-u.

Iz crnogorskog ministarstva spoljnih poslova je najavljeno da će biti poslata zamolnica ruskom ministarstvu da im se dostavi spisak nepoželjnih osoba kako bi se izbegla situacija koja se desila poslaniku Miodragu Vukoviću.

Međutim, prema informacijama Pobjede, Moskva nema obavezu, a ni nameru, da obelodani listu nepoželjnih osoba iz Crne Gore.

Izvor Pobjede blizak ruskoj diplomatiji tvrdi da su na "crnoj listi" svi članovi vlade, poslanici – njih 46 koji su glasali za Protokol o pristupanju NATO-u, kao i direktori većih državnih kompanija.

"Spisak sadrži imena najmanje 70 osoba koje će se Moskva striktno pridržavati na aerodromskim pasoškim kontrolama. Čak su proveravani i poslanici Demokratskog fronta na svojim putovanjima", rekao je isti izvor.

Dnevni list Dan objavio je juče da su na "crnoj listi" i članovi Predsedništva DPS-a, njih 14, što znači i premijer Duško Marković, ministar unutrašnjih poslova Mevludin Nuhodžić, potpredsednik vlade Milutin Simović.

Informacija lista Dan potvrđena je i Pobjedi iz diplomatskih izvora.

Osim čelnika i brojnih funkcionera DPS-a, na "crnoj listi" su i poslanici Socijaldemokratske partije predvođeni Rankom Krivokapićem, bez obzira na to što bojkotuju parlament, pridružujući se tako i stavovima Demokratskog fronta koji podržava zvanična Moskva.

Nepoželjni u Rusiji su, prema saznanjima Pobjede, i brojni direktori velikih kompanija u Crnoj Gori za koje se pretpostavlja da su imenovani ili da su bliski vlasti.

Iz Moskve nije bilo zvaničnih najava ko bi se sve mogao naći na "crnoj listi", ali je portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova saopštila da je zabrana ulaska crnogorskim državljanima "recipročna mera".

"Nije tajna da se Crna Gora od samog početka priključila sankcijama EU, uključujući i personalne. Uvek smo govorili da ostavljamo pravo da preduzimamo recipročne mere, kako je to prihvaćeno u evropskoj praksi", navela je Zaharova.

Dodala je da će Crnoj Gori biti dato odgovarajuće razjašnjenje.

Sankcije Evropske unije, koje je podržala Crna Gora, uvedene su 2014. godine nakon ruske agresije na Ukrajinu i odnose se na zabranu putovanja i zamrzavanja imovine 149 funkcionera Rusije i Ukrajine sa Krima.

Sankcije su potom proširene u nekoliko krugova preko odluka Evropskog saveta.