TV Most

Srpski književnik, esejista, redovni profesor teorije književnosti na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, veliki govornik, samo su neki od epiteta koji opisju lik i delo ovog kosovskopomoravskog stavraoca.

 

Ispred njegove rodne kuće u okviru pesničke večeri o značaju  Slobodana Kostića, koji on ima za celukupan srpski narod, govorili su oni koji su ga najbolje poznavali: porodica, prijatelji i kolege. 

 

“Slobodan je ne samo za Kosovo i Metohiju, ne samo za Srbiju, nego za celokupan srpski narod  veličina kakva se pojavljuje u sto godina jednom. Veliki pesnik i književnik kakav se nije rodio na ovim prostroima”, rekao je Slobodanov dugogodišnji prijatelj, otac Trajan Kojić. 

 

Njegova koleginica prof. Danica Andrejević istakla je značaj Slobodana Kostića uz reči da su se okupili da se sete Slobodanovih mentalnih sposobnosti i njegovog stvaralaštva. 

 

“Ja sam uzbuđena što sam prvi put ovde, videla sam ovaj čarobni breg i setila se kako je to u pesmama Slobodana Kostića izgledalo”, rekla je Andrejevićeva i dodala da shvata odakle Kostiću inspiracija koja je bila izvorna. 

 

Tokom svog stvaralaštva profesor Kostić je objavio mnogobrojne naučne radove, desetak zbirki poezije, knjige i radove iz oblasti nauke o književnosti. Jedan deo njegovog stvaralaštva kazivanjima su uspeli da dočaraju njegove kolege i prijatelji, ali i unuci. 

 

Ovo veče je posebno bilo emotivno za porodicu, a zadatak da govori o ocu, dobila je kćer Aleksandra, njegovo najstarije dete.

 

“Šta da kažem o čoveku koji me je rodio, to ne može da se opiše rečima. To treba da govore drugi koji, hvala Bogu to i čine”, rekla je Aleksandra suzdržavajući emocije i ponosno rekavši da je Slobodan bio najbolji otac na svetu.

 

Slobodan Kostić je dobitnik brojnih književnih priznanja, između ostalog Zlatnog krsta kneza Lazara i priznanja Dimitrije Kantakuzin. 

 

Kostić je odlikovan i Ordenom Svetog Save, prvog stepena. Za potrebe pravoslavnih vernika sačinio je i priredio leksikone, pojmovnike i molitvenike. Pokrenuo je i uređivao časopis za pravoslavnu književnost "Pravoslavno delo" i časopis "Svetilnik". Bio je pokretač i urednik izdavačke kuće "Logos". O njegovom radu može mnogo da se piše, jer je bio veliki stvaralac.