TV Most

Trajković je, na okruglom stolu "Zajednica srpskih opština i iskustva opština sa juga" u Kosovskoj Mitrovici, u organizaciji Centra za razvoj zajednica, rekla da očekuje podršku Beograda, kosovskih Albanaca i međunarodne zajednice kada je u pitanju formiranje ZSO.
"Ako ne bude Zajednice Srpskih opština, onda neće biti života za nas na ovom prostoru, to je suština svega. Beograd, međunarodna zajednica i Albanci sa Kosova duguju Srbima sa Kosova i Metohije šansu za naš opstanak na ovom prostoru i u tom kontekstu očekujem da će nas podržati", dodala je ona.

Kada su u pitanju ingerencije ZSO, Trajković smatra da treba da uključuju prostorno planiranje, zdravstvo, obrazovanje i socijalna pitanja.
"Ono što nas najviše ugrožava je ustvari što sve opštine nemaju institucionalne mehanizme da na bilo koji način kontrolišu prostore ili teritoriju na kojima se nalaze, pa je tako prostorno planiranje za nas vrlo važno, jer se kroz proces privatizacije menja i vlasnička i etnička struktura. Obično su i vlasnička i etnička struktura u korist Albanaca, na štetu nas, i to je novi način iseljavanja Srba sa ovog prostora", ukazala je Trajković.

Pored obrazovanja, zdravstva, socijalnih pitanja tu je, dodala je, i Srpska pravoslavna crkva(SPC).
"Srpska pravoslavna crkva takođe ulazi u pregovore, teritorijalna pitanja SPC svakako su za nas vrlo bitna i taj etnički prefiks, srpska crkva je za nas nešto važno kada je reč o identitetu", kazala je ona.

Ona smatra da ZSO ne može biti nevladina organizacija.
"Zašto se onda išlo u Brisel. Za nevladinu organizaciju ne moramo da idemo u Brisel da pregovaramo, možemo se okupiti i registrovati je i zato mislim da ZSO treba da ima i izvršne nadležnosti", rekla je Trajković.

Ona je dodala da, ma šta mislila međunarodna zajednica, poreznici i država Srbija su suštinski čuvali multietnoičnost Kosova i Metohije u poslednjih 15 godina i da nije bilo Srbije, ne bi bilo ni multietničnosti.
Trajković je dodala da, ukoliko Srbi u pokrajini izgube podršku države, sisteme kao što su zdravstvo, obrazovanje i socijala, izgubiće i perspektivu multietničko Kosova i perpsketivu opstanka na ovom prostoru i to je svima jasno.

Ona je kazala da nedavni protest bivših radnika MUP-a u Kosovskoj Mitrovici pokazuje koliko Briselskim sporazumom o policiji nije nađeno rešenje za socijalni ili ekonomski status svih onih koji su bili uključeni u sistem policije.
Trajković smatra da su "verovatno od neke zemlje dobijeni fondovi koji zadovoljavaju socijalni mir do dve godine, a nakon toga - neka se snalazi ko kako stigne".
"Bojim se da će tako slično biti i kada se uđe sa prosvetom, zdravstvom, kada počnu da se rade standardizacije koje podrazumevaju sistematizacije radnih mesta I sa ostalim sistemima koje smo očuvali", rekla je ona.

Trajković je naglasila da kod Albanaca postoiji veliki otpor za formiranje ZSO.
"Otpor je zaista neverovatan i što se tiče zakonodavnog tela Skupštine Kosova..., ja sumnjam da će proći projekat ZSO. Kosovo se nalazi u specifičnoj situaciji, nema dovoljno radnih mesta za Albance, a sada neće imati volje da bilo koga od Srba integrišu mimo onih sredina i instiucija koje budu formirane za Srbe", podvukla je Trajković.

Ona je dodala da zato ZSO, kao krovna organziacija, treba pre svega da radi na rešavanju socijalnih pitanja.

Trajković je naglasila da su opstine sa srpskom većinom južno od Ibra, od dana formiranja do ovog trenutka, sve manje srpske i teritorijalno i brojčano, jer je, objasnila je, sa centralnog nivoa sva društvena imovina ušla u projekat privatizacije, bez obzira na napomene Martija Ahtisarija i nekadašnjeg specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Kosovo Kaia Eidea da to nikada ne treba da se radi bez saglasnosti ili uz odobrenje Srba.
"Oni su to radili mimo tih procesa, imajući normative na centralnom nivou i mogućnosti da potpuno legalizuju privatizacije unutar srpskih opština. Naše opstine su sve manje, broj Srba je sve manji, Briselski sporazum nekako demotiviše Srbe, imaju osećaj nesigurnosti i proceš iseljavanja Srba se povećao, ljudi prodaju svoju imovinu", podvukla je Trajković.

Ona je dodala da Srbi unutar Briselskog sporazuma nisu prepoznali modalitete koji im garantuju siguran opstanak na tom prostoru, što je zabrinjava.

Održavanje okruglog stola podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) i to je bilo drugo od pet planiranih predavanja o pet različitih sporazuma postignutih u Briselu između pregovaračkih timova Beograda i Prištine, a u okviru projekta "Za transparentniji Briselski sporazum na Severu".

Izvor: Tanjug