TV Most

Tomislav Prelić iz Čačanksog kraja obrađuje osamnaest hektara zemlje. I 2014. i 2016. godine poplave su mu nanele veliku štetu. Ipak, ni posle toga, ne odlučuje se da osigura njive.

"Na selu se to mnogo loše pokazalo, izgleda nesigurno da ne smemo da uđemo u to", kaže Prelić.

I Prelićeve komšije nemaju poverenja u osiguravajuća društva.

"Iz razloga što oni sada izlaze na lice mesta i gledaju gde je kuća, da li je blizu vode i neće da je osiguraju ni od poplava, neće od snega, samo od grada i onda ti daju nešto malo", kaže Đorđe Gačević.

"Visoke su te premije, a kada se procenjuje, obično oni procene na dosta manje. Da bi mi to osigurali potrebni su veliki izdaci koje naš seljak u ovo vreme nije sigurno spreman da izdvoji", kaže Marko Jovanović, poljoprivrednik.

Aprilski sneg iznenadio je i voćare u Arljiskom kraju.

"Uglavnom ljudi osiguravaju od grada, od snega niko nije praktikovao. Sad kažu da neke osiguravajuće kuće osiguravaju od snega, to su velike su premije, mnogo košta to osiguranje tako da od snega niko nije osigurao", kaže Tomislav Prelić.

Iako se voćari žale da su kriterijumi pooštreni, veći proizvođači više ne rizikuju. U sezonu ne ulaze bez obaveznog osiguranja.

Vlade Nikolić otišao je korak dalje. Malinjak i kupinjak, pored osnovnog, dopunski je osigurao i od mraza i snega. Premija nije jeftina, devet procenata očekivane dobiti od ovogodišnjeg roda. Kako država subvencioniše voćare za osiguranje sa 40 procenata, Nikolić je iz svog džepa platio 220 hiljada dinara.

"Da li ćemo biti zadovoljni to ću vam reći za sedam dana. Stopa osiguranja nije bila mala, ali da li će se isplatiti i kako će biti to ću vam reći za sedm dana dok procenitelji ne dođu i ne porcene naše zasade", kaže Vlade Nikolić, predsednik udruženja proizvođača maline "Crveno zlato" iz Kosjerića.

Tek svaki deseti poljoprivrednik osigura zasade. Premija za zaštitu od osnovnih rizika prosečno košta 2.000 dinara po hektaru.

"Dopusnki rizici vrlo retko se osiguravaju ili se polisa za njih poptpisuje upravo manje više i zbog što i naši prodavci nemaju dovoljno informacija i ne uspeju da objasne osiguraniku šta znači dpunski rizik. Dopunski rizik je poplava, rani mraz, kasni mraz, eventualno manji prinos nego što je planiran, sve su to dopunski rizici koji mogu vrlo kvalitetno i efikasno da se osiguraju naši poljoprivrednici", kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

Da su njive, pašnjaci i voćnjaci više osigurani i država bi manje intervenisala.

"Mi ćemo da radimo jednu kampanju u narednim danima, narednom periodu kako bismo što više ljudi opredelili za ovaj sistem. Menjamo i pravilnik kako bismo afirmisali ovu metodu zašttite. Mi ćemo i fizički sa protvgradnim raketama da zaštitimo prostor kako ne bismo imali nove vrste elementarnih nepogoda", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U resornom Ministarstvu kažu, imaju plan kako da različite vrste voćarskih kultura brzo oporave. Ipak krenuće tek za sedam dana, pošto procene koliku štetu su napravili prolećni sneg i mraz.