TV Most

On je rekao da mu je današnji dan veoma poseban, jer Narodni muzej za 170 godina postojanja nikada godišnjicu nije slavio na ovaj način -pun je radnika koji rade na rekonstrukciji muzeja.

Ministar je dodao da je to osetljiv posao koji se sastoji od gradnje, rekonstrukcije i restauracije kako bi iznutra ostalo sve autentično.

"Ukoliko ovako nešto ne predstavlja javni interes, ja ne znam šta predstvlja", rekao je Tasovac koji je izrazio žaljenje što ekipa Radio televizije Srbije kao javnog servisa nije našla za shodno da isprati jedan ovakav događaj.

Tasovac je podsetio i da je u toku manifestacija "Muzeji Srbije, 10 dana od 10 do 10" tokom koje svi muzeji otvaraju svoja vrata besplatno i smatra da zbog svega toga treba svi da budemo zadovljni.

On je primetio da je maj mesec veoma uzbudljiv za srpsku kulturu podsetivši da je 7. maja u Veneciji otvoren Paviljon Srbije na 56. Bijenalu savremene umetnosti.

"Opšti utisak je da je Srbija imala izvanredno predstavlajnje", ocenio je ministar i dodao da je izuzetno ponosan na tim koji je to uradio na čelu sa umetnikom Ivanom Grubanovim i kustosom Lidijom Merenik , autorima projekta "Ujedinjene mrtve nacije" kojim se naša zella predstavila na toj smotri.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković je rekla da je ovo bila prilika da novinari steknu sopsteni osećaj koliko je Narodni muzej ozbiljno pristupio radovima na sanaciji i adaptaciji zdanja na Trgu Republike.

Zdanje na Trgu Republike je od 23. februara zatvoreno zbog sanacije, pa u njemu u narednom periodu neće biti organizovane izložbe, već Narodni muzej svoja dela predstavlja u srodnim institucijama, a biće završen i sa novom stalnom postavkom otvoren 10. maja 2016. godine.

Nacionalni muzej je zatvoren za javnost od 1. juna 2003. godine, zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje umetničkih dela, zbog čega muzej nije imao stalnu postavku, ali je institucija bila aktivna.

Muzej je osnovan ukazom ministra prosvete Jovana Sterije Popovića, 10. maja 1844. godine, kao Muzeum serbski, koji je na jednom mestu trebalo da sabere starine i da ih za potomstvo sačuva.

Organizovan u prvim decenijama svog rada i kao ustanova zaštite i kao naučna, istraživačka ustanova, koja je konstituisala nacionalni identitet i bila presudan akter u razvoju zaštite baštine, Narodni muzej je ubrzo prerastao u zvaničnog reprezenta države i društva, svedočeći i o mogućoj snazi kulture i muzeja u Srbiji.

Poslednjih decenija muzej je imao bogatu izložbenu i izdavačku delatnost, kao i raznovrsne programe za publiku.

Današnjim obilaskom je počela svečanost obeležavanja 171. godišnjice od osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu, a nastavlja se istog dana u Galeriji Matice sprske u Novom Sadu gde je otvorio izložbu "Rubensovi krugovi".

Na svečanosti otvaranja Tasovac je ukazao da eksluzivno zvuči obeležavanje Narodnog muzeja u Beogradu i Novom Sadu, ali da to govori o o jačanju institucija i njihovom umrežavanju.

"Kada pretočimo taj administrativni jezik u realna život, onda imamo manifestaciju Muzeji Srbije, "10 dana, od 10 do 10" koja će otvoriti vrata muzeja širom zemlje, posetiocima,kojima će od 9. do 18. maja kulturno nasleđe biti besplatno dostupno", rekao je Tasovac.

On je objavio da je broj muzeja učesnika u ovoj manifestaciji porastao na 120.

Tasovac je objavio i to da je za ovu godinu obezbeđen novac za rekonstrukciju suterena Galerije Matice srpske, a da će do kraja 2016. biti kompletno renovirana i njana fasada.

Upravnica Galerije Tijana Palkovljević Bugarski da je cilj da da u godini kad Nacionalni muzej obeležava 171. godinu postojanaja u zbog rekonstrukcije nije otvoren za publiku, Matica Srpska otvori njegove dve gostujuće izložbe Nacionalnog muzeja.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković je rekla da stalna poslatvka nije otvorena od juna 2003, ali da ta nacionalana ustanova kulture nastoji da deo svog blaga
omogući publici i obnovi komunikaciju, te je tako u prošloj godini organizobvano 34 izložbe, a u ovoj 2015. 12.

Izložba Svetlost u mraku Prvog svetskog rata, autorke Ljubice Miljković predstaviće dela najvećeg dometa srpskog
impresionizma, , Nadežede Petrović, Makliše Glišića, Milovana Milovanovića, i Koste Miličevića.


Rubenskovi krugvi su dela iz zbirke strane umetnosti Nardonog muzeja, na kojoj centralni deo zauzima Rubensova "Dijanin povratak iz lova", kao i dela četvorice flamanskih slikara sa kojima je Peter Paul Rubens sarađivao.

Izvor: Tanjug, Fonet