TV Most

Zahtev Kosova da bude član Uneska, ukoliko dođe na dnevni red, Izvršni savet tog tela razmatrao bi u oktobru, a Generalna konferencija će na predlog Saveta odlučiti o tom pitanju u novembru.

U iščekivanju epiloga, ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković za RTS govori da li je Sekretarijat te organizacije dobio pismo Hašima Tačija sa zahtevom, kakva je procedura i ko je uspešniji u diplomatskoj borbi - Beograd ili Priština. Kada je reč o zahtevu da Kosovo postane član Uneska, Beograd za sada veruje u podršku Rusije, Kine, Indonezije, Indije.

Pismo i dalje nije stiglo kuda bi podnosioci želeli da stigne, a to je Izvršni savet Uneska.

"Mislim da se sada vode diskusija i u UN u Njujorku i u Parizu kako se odnositi prema novoj situaciji. Siguran sam da s obzirom na prepreke u pravnom i proceduralnom smislu, generalni direktor teško može da pošalje Izvršnom savetu, tako da će biti velikog pritiska na generalnog direktora Uneska da to pismo prosledi", kaže Tanasković.

Da bi predlog došao na sednicu Izvršnog saveta, potrebna je prosta većina od 58 članica. Od toga su 33 države priznale Kosovo.

"Ako bude usvojen zahtev Kosova kao tačka dnevnog reda i bude razmatran ima znatnih izgleda da on prođe na Izvršnom savetu ali uz veliku debatu, podelu, postoji mogućnost da se pronađe rešenje koje ne bi bilo u skladu sa interesima Prištine.
Izvršni savet je to telo koje preporučuje tačku dnevnog reda za generalnu konferenciju u novembru i znam da podnosioci saveta znaju da je Izvršni savet manji problem od generalne konferencije gde bi bilo ozbiljnig sučeljavanja", dodaje ambasador Srbije pri Unesku.

Prištinski zvaničnici poručuju da 15 najuticajnijih zemalja lobira za njih, da su imali 130 sastanaka sa delegacijom Uneska tokom prošle godine. Sa druge strane, ministar Dačić iz Južne Amerike poručuje da veruje da diplomatsku bitku možemo da dobijemo.

"Tvrdnja da 15 uticajnih zemalja intenzivno lobira za ovaj zahtev nije tačna, lobira 5-6-7 ne više, neke druge po inerciji slede zamajac u međunarodnim odnosima u vezi sa Kosovom, ono što bi moglo da nas hrabri jeste da u međunarodnoj zajednici ne postoji veliko raspoloženje da se ovo učini i da ima 10-ak zemalja koje će da se suprotstave", precizira Tanasković.

Za ono što su ekstremisti Islamske države uradili u sirijskom gradu Palmiri, direktorka Uneska kaže da je "ratni zločin". Od 1999. 236 manastira, crkava, kulturno-istorijskih spomenika na KiM bili su mete napada. Imajući u vidu ovaj stav i ove činjenice, nameće se pitanje šta Srbija može da očekuje od ove organizacije.

Tanasković naglašava da je jasno da je ono što se dogodilo na KiM ratni zločin, ali i da mi sada treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zločinu Islamske države.

"Za sam Unesko bio bi problem, pojavili bi se brojni entiteti koji bi zakucali na vrata i toga se države članice plaše. Bilo bi naše kulturno nasleđe u nepovoljnijem položaju i trebalo bi se za njega boriti na novi način i pod novim uslovima", zaključuje Tanasković.

Izvor: RTS