TV Most

Na Sretenje, povodom Dana državnosti, ona je dobila odlikovanje predsednika Srbije za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, za koje ju je predložio Crveni krst Kragujevca.


Milerova u razgovoru za „Blic“ kaže da ju je sudbina više stotina Britanki koje su boravile u Srbiji tokom Prvog svetskog rata i delile sudbinu našeg naroda zaintrigirala i motivisala da napiše knjigu „Naš brat - Život kapetana Flore Sends“.


- Kroz Floru Sends, bolničarku i heroinu Prvog svetskog rata, o čijem sam životu i odlasku kao dobrovoljca Crvenog krsta u Srbiju napisala knjigu, stvorila se moja spoznaja o vašoj zemlji i ona se ne razlikuje od mišljenja svih Britanki koje su boravile u Srbiji. Srbi su izuzetno dobar i gostoprimljiv narod - kaže Milerova.
Pišući o Flori, prvoj ženi vojniku sa Zapada koja je ratovala zajedno s Milunkom Savić u čuvenom Gvozdenom puku srpske vojske, naišla je na mnogo zanimljivih podataka. Jedan posebno izdvaja, a na osnovu njega će, nada se, napisati i drugu knjigu.


- Kada su se vojska i narod povlačili preko Albanije, bilo je i mnogo dece. Neki su prebačeni u Francusku, a oko 400 njih, uglavnom dečaka iz Srbije i Crne Gore, prihvatila je velika Britanija. Zahvaljujući stipendijama britanske vlade, tamo su se i obrazovali - priča Milerova.


U Edinburgu u Škotskoj 27 dečaka se školovalo u jednoj od najboljih škola - Džordž Herijet. Oni nisu znali ni reč engleskog jezika, ali su uspeli da se iškoluju, pa čak i da igraju ragbi.

- Ti dečaci koji su došli izgladneli i poderani iz zbega takmičili su se i postali šampioni ragbija. Neki od njih su bili naročiti sportisti. Kasnije, kada su svi dobili diplome, vratili su se u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Javno pozivam njihove potomke da mi se jave, volela bih da ih okupim u Edinburgu - kaže Milerova.

Na pitanje zašto u novijoj istoriji svet Srbe nije video kao i na početku dvadesetog veka, naša sagovornica ima objašnjenje.

- Teško je to pitanje. Smatram da stav sveta nije dovoljno izbalansiran prema Srbiji. Nijednu zemlju ne možete da upoznate na osnovu onoga što se momentalno dešava ili se dešavalo u protekloj deceniji, već morate da sagledate istoriju vek unazad. Situacija u vašem regionu je složena i zato mnogo toga mora da se zna pre nego što se olako iznesu stavovi - zaključuje Luiz Miler.

Izvor: Blic