TV Most

Skladište za nuklearni otpad Bugarska gradi u blizini nuklearke Kozloduj na obalama Dunava. Trajno rešavanje radioaktivnog otpada je neophodno, jer Bugarska trećinu struje obezbeđuje iz nuklearke.

"Time će se demantovati one slutnje i strepnje koje se već 20 godina pričaju da Bugari u Staru planinu sa njihove strane stavljaju radioktivni otpad. Očigledno to nije istina jer oni svoj otpad odlažu na normalan i prirodan način uz punu tehnologiju", kaže Plećaš.

U Evropi je aktivno 130 nuklearki, grade se četiri nove a 24 projekta su u pripremi. Na samo 400 kilometara našu zemlju okružuje 18 nuklernih reaktora.

Najbliži je u Mađarskoj, u Pakšu, gde pored postojeća četiri grade još dva reaktora koji im daju polovinu električne energije. Posle japanske nuklearne katastrofe najavljno je zatvaranje starih nuklerki, ali to ide sporo.

"U svetu ih je negde oko 450 u pogonu. Svaki četvrti kilovat sat u Evropi je proizveden iz nuklerki, znači nema zatvaranja ne odriču ih se ni Nemci zatvorili 8 od 17. Šveđani su zatvorili dve a sada će da prave novih 12", kaže Mesarović.

Nuklearke su projektovane da izdrže zemljotres, poplave, udar aviona, teroristički napad. Zemlje koje imaju nuklerne objekte njihovu sigurnost pojačavju merama zaštite od nove tehnološke pretnje, sajber kriminala pa su stalno podvrgnuti takozvanim, bezbednosnim stres testovima.

Zbog prekograničnog uticaja za sve nuklerne objekte mišljenja daju i susedi. I za bugarsko skladište radioaktivnog otpada upitnik je bio rigorozan.

"Njihov projekat je već bio i na oceni kod Austrijanaca oni su im čak postavljali i pitanja da li su ponovo vršili seizmološke analize na toj lokaciji. Sve što može da se proveri insistira se na proveri je sve elektrane moraju da proštuju taj stres test", kaže Mesarović.

U Srbiji je Moratorijumom zabranjena gradnja nuklearki, ali u slučaju eventualne havarije u nekoj od susednih zemlja, za sat-dva nuklearni oblak bi mogao da stigne do naše zmlje.

"Ja stalno govorim moramo ukinuti Moratorijum da naša deca počnu ponovo da studiraju nuklearne nauke ne da bi gradili nove nuklerake, nego da bi znali kako da se štiti od zračenja. A tih stručnjak više nema", kaže Plećaš.

Agenciji za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije radi stalni nadzor i merenja radioktivnosti.

Za eventualne incidente, naša zemlja je, kažu, pokazala spremnost i na nedavnoj svetskoj vežbi simulacije na nuklearnu nesreću koju je organizovla Međunarodna agencija za atomsku energiju.