TV Most

Tokom unakrsnog ispitivanja, Stanišićev branilac Vejn Džordaš tvrdio je da Savić sredinom maja 1991. nije mogao u Beogradu razgovarati s Ražnatovićem zato što je on tada bio u zatvoru u Zagrebu.

"Ja pretpostavljam da je Arkan bio pušten 14. maja, ja to nisam izmislio, može se proveriti", odgovorio je Savić, jedan od osnivača Srpske demokratske stranke u Vukovaru.

Stanišićev advokat svedoku je, potom, predočio dokument zagrebačkog suda po kojem je Ražnatović u tamošnjem zatvoru bio do 14. juna 1991.

"Znači, niste mogli videti Ražnatovića u Beogradu do 14. juna", sugerisao je branilac Džordaš.

"Dopuštam da se vreme promeni, ali moja izjava je istinita", uzvratio je svedok. Na pitanje branioca zašto navedene Ražnatovićeve reči nije pomenuo u svojoj prvoj izjavi haškom tužilaštvu iz 2002. godine, Savić je odgovorio da je "stvar istražitelja šta su zapisali".

Da Stanišić nije kontrolisao Ražnatovića, branilac Džordaš dokazivao je i izjavom tadašnjeg ministra odbrane Srbije Tomislava Simovića da je Ražnatovićeva jedinica bila "regularna...u sastavu Teritorijalne odbrane" i da je "koordinisala dejstva sa JNA".

"Ovo je pranje i skidanje odgovornosti sa sebe, namešten intervju", prokomentarisao je Savić, koji je u glavnom iskazu izjavio da je Ražnatovićeva jedinica u proleće 1991. počinila teške zločine nad nesrbima u Slavoniji.

Upitan zna li bilo šta o tome da li se Stanišić, u to vreme pomoćnik šefa SDB Srbije, bavio obukom i slanjem srpskih dobrovoljaca na ratišta u Hrvatskoj, svedok nije dao konkretan odgovor.

Rekao je samo da je od komandanta Teritorijalne odbrane SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem (SBZS) Ilije Kojića čuo da "ih je Stanišić zvao i dao im instrukcije kako da se ponašaju na terenu".

U izjavi, koju su tužioci prekjuče predočili sudu, Kojić je kasnije potvrdio da je bio pripadnik SDB Srbije.

Stanišićeva odbrana sugerisala je i da su isporuke oružje Srbima u Hrvatskoj posredstvom beogradske Matice iseljenika, o kojima je Savić svedočio, mogle organizovati i JNA i Ministarstvo odbrane Srbije, a ne samao SDB.

Na Džordaševo pitanje kakve veze je Matica, u kojoj je svedok radio, imala s oružjem, Savić je rekao: "Nikakve, to je radila Služba, koristeći naše ime... Oni su to organizovali, švercovali".

Upitan "čije je oružje bilo", odgovorio je da "ne zna" i da je to bila "državna tajna". Pozvan od branioca da kaže da li je u skladištu oružja video predstavnike JNA i Ministarstva odbrane, Savić je kazao: "Sve službe - i vojna i civilna i policija - su bile uključene u to".

Savić je naznačio da su "isporuke išle u Erdut", gde je Ražnatović imao bazu, i da to nije bilo "ništa nenormalno".

Upitan da li je o isporukama oružja razgovarao s predsednikom Matice iseljenika, književnikom Branom Crnčevićem, svedok je odgovorio odrečno.

"Crnčević je bio boem kome je samo bilo jesti i piti, a okolo su ljudi radili šta su hteli...Odlazio bi na kockanje, noćni život bio je za kartaroškim stolom", rekao je svedok. Savić je, međutim, ostao pri iskazu da mu je Crnčević govorio da se svakodnevno viđa s tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem. Na pitanje branioca zna li išta o Stanišićevoj ulozi u isporukama oružja, svedok nije dao određen odgovor.

Branilac drugooptuženog Franka Simatovića-Frenkija, koji je u kritično vreme bio operativac SDB Srbije, pitao je svedoka da li je Simatovića ikada upoznao ili sreo.
"Ne, zašto bih ga upoznao...ali, čitao sam njegove izveštaje u Politici ekspres kao Dragana Simendića, dok je bio akreditovan kao novinar u Kninu", odgovorio je Savić.

On je, na sugestiju branioca Mihajla Bakrača, potvrdio da tada nije znao šta i za koga radi Simatović.

Savić je, dok ga je ispitivao Simatovićev branilac, ostao pri iskazu da je SDB Srbije formirala i kontrolisala sve opozicione stranke, kao i poznate intelektualce i disidente u Srbiji.

Ponovljeni proces Stanišiću i Simatoviću biće nastavljen u utorak, 19. septembra.

Stanišića (66), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je u maju 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.