TV Most

Uz Narodnu banku Srbije, na zakonu rade i međunarodne finansijske institucije, ali se još ne zna koji će model ličnog bankrotstva biti primenjen.

Banke su tu da odobravaju kredite. Dužnici da ih vraćaju s kamatom. Ali šta kada se ispreče razlozi za prestanak otplate, poput gubitka posla, razvoda, prezaduženja...

Povećanje kursa švajcarskog franka još jedan je razlog zašto je Sanja Vujanović počela da se raspituje kako da nastavi da otplaćuje stambeni kredit.

"U ličnom bankrotu država vam određuje nekog kao stečajnog upravnika koji će da raspolaže vašom imovinom i vašim prihodima. Ovo je samo odlaganje nečeg neizbežnog i banke će konačno postati agencije za prodaju nepokretnosti kada oduzmu tolike stanove", kaže Sanja Vujović.

Trenutno su pravna lica i građani zaduženi 19 milijardi evra. U otplati najviše kasne pravna lica, više od petine, kod preduzetnika njih više od 15 odsto, a kod stanovništva ono iznosi oko devet odsto.

U svetu postoje uglavnom dva modela rešavanja ličnog bankrotstva Jedan, kada se čuva dostojanstvo dužnika i drugi prema kojem se prvo namire poverioci a, šta preostane, ostavi se dužniku. Što je najčešće – ništa.

Lidija Barjaktarović, profesor ekonomije, kaže da nije svejedno da li je neki korisnik kredita za kupovinu stana dao ušeće 10 ili 90 odsto i u trenutku otplate kredita kolika je vrednost preostalog duga.

"Iz tog razloga smatram da bi trebalo da se nađe adekvatan model i da vidimo šta je to što odgovara našem tržištu a ne da idemo na varjantu preuzimanja modela koji su uzele zemlje u okruženju", smatra Barjaktarovićeva.

Gubici, otpis dugova, bankrotstvo su nepopularne teme među bankarima. Međutim, da se nešto ipak sprema potvrdili su nam i u Udruženju klijenata "Efektiva", koji su o tome razgovarali s predstavnicima Narodne banke.

Kažu, bliži smo modelu gde se pojedincu ostavlja dostojanstveni izlaz iz krize, uz dodeljivanje državnog staraoca.

"Ako se svi ti pozitivni efekti budu promovisali na pravi način da će građani shvatati da oni koji su u debelim problemima više ne mogu da plaćaju svoje obaveze – da im se svakako više isplati da imaju tog staratelja i da krenu na neki način iz početka uz mogućnost reprograma duga, otpisa dela potraživanja – nego da im poverilac pleni imovinu", objašnjava Dejan Gavrilović iz "Efektive".

Kada je reč o privredi, ona je u lošijem položaju od stanovništva. Kao i banke koje, na ime svakog nenaplativog kredita, moraju u toj visini da pokriju dug i smanje kapital iz kojeg bi mogle povoljnije da kreditiraju bolje firme.

Izvor: Tanjug