TV Most

Gostujući u Dnevniku RTS-a, ekonomski stručnjak Vladimir Krulj je rekao da se danas pritiska crveno dugme, kreće štampanje para od 60 milijardi, otkupljuju se obveznice koje su denominovane u evrima prema sekundarnom tržištu, ali se nastavlja i sa otkupom obveznica iz javnog sektora koje su već bile vezane za aktivu, odnosno one koje su pokrivene kreditima ili hipotekom.

Prema njegovim rečima, cilj ove mere je povratak na ciljanu inflaciju od dva odsto, a da li će se to desiti zavisiće od mnogo faktora.

Postoji nekoliko elemenata koji će biti kritični - kako će nacionalne ekonomije uspeti da ciljanu tražnju koja bi trebala da ima drugi efekat na pravljenje proizvodnje, na slivanje tih para u realan sektor i zapošljavanje što je jedan od nabitnijih elemenata svih ovih mera umnogome će zavisiti kakve će biti performanse države sa jedne strane, a sa druge strane Nemačka reaguje sa dosta skepse jer su bili protiv svega ovoga.

"Ono što se kod nas nije mnogo pričalo je da će portfolio ovih obveznica biti dosta raširen i već su ustanovljena neka pravila - da se one obveznice koje imaju prinos manji od minus 0,2 odsto a to su najtraženije nemačke obveznice sa prinosom od dve godine - neće kupovati, tako da bi se obezbedio ravnomerniji pristup", rekao je Krulj.

Govoreći o tome gde će novac da završi, Krulj kaže da je teorijska ideja da će ovaj novac podstaći tražnju koja će se preliti na proizvodnju i na realni sektor.

Prema njegovim rečima, to je teorija koja je dala rezultate pre šest godina u SAD-u, Velikoj Britaniji, a imala je svoja dobra iskustva u Japanu.

Za razliku od ove tri zemlje, Evropska centralna banka, kao ključna monetarna institucija, polako uzima ingerencije koje imaju centralne banke u tim zemljama.

Krulj kaže da se ne odstupa potpuno od politike štednje, svi bitni parametri će i dalje biti pod lupom, a sa druge strane će se gledati ono što mere štednje nisu u mogućnosti da obezbede rast.

Izvor: RTS