TV Most

"To nije samo tragično, već i sramno, ako ljudi koji kod nas traže zaštitu moraju da strahuju za svoj život", rekao je Štajnmajer za "Zidvest prese" i pohvalio angažman mnogih građana za zaštu azilanata.

Nemačko Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je u prvih šest meseci ove godine prijavljeno 173 napada desničara na azilantske domove, što je skoro ti puta više nego u istom periodu prošle godine, podsećaju nemački mediji.

I bviši predsednik Centralnog saveta Jevereja Nemačke Šarlobte Knobloh oštro je kritikovala napade na izbegličke i azilantske domove i rekla da se Nemačka, može i mora, posle decenija života u blagostanju, miru u slobodi, angažuje za izbeglice.

"Dnevni ekscesi pred izbegličkim domovima su bruka za našu zemlju", rekla je Knobloh tabliodu "Bild" i dodala da postoji i nesigurnost kod "potpuno normalnih građana, koju mi ne smemo ignorisati".

Ona je, takođe, dodala da srećom postoje "hrabri ljudi koji se angažuju i pokazuju obraz protiv onih koji šire mržnju prema strancima".

Azilanti u Nemačkoj su često na meti napada.

Ovh dana je nekoliko mladih, među kojima su bile i dve žene, kamenjem napalo azilantski dom u Zangerhauzenu u Saksoniji-Anhlat, pri čemu je jedan od napadača, izgleda, pozdravljao sa "Hajl Hitler".

Protiv napadača, koji su i uzvikivali parole mržnje prema strancima, pokrenut je postupak, preneli su mediji, podsećajući da su i pre nekoliko dana u Halberštatu, u istoj pokrajini, mladi bacali kamenje na jedan azilantski dom i na saradnike Crvenog krsta, pri čemu je jedna 20-godišnja devojka povređena.

Pitanje smeštaja azilanata pokreće ozbiljne političke diskusije, pošto se građani često protive da se u njihovoj blizini nastane izbeglice u čijim domovima je u ovoj godini, kako prenose mediji, izbilo najmanje deset požara.

Izbeglice su bile na meti napada desničara u Hamburgu, Bonu, Drezdenu, Minsteru, Manhajmu, Štutgartu, Ingolštatu, Nirnbergu i drugim nemackcim gradovima, prenose mediji.

U lavini izbeglica koja se ove godine sručila na Nemačku, političari, pre svega ukazuju na one sa Balkana, tražeći da se odmah deportuju nazad, pošto u balkanskim zemaljama nema ni rata ni političkog progona.

Političari traže da se zemljama sigurnog porekla proglase i Albanija, Kosovo i crna Gora, kao što je to učinjeno sa Srbijom, Bosnom i Makedonijom.

Izvor: Tanjug