TV Most

Još nema zvanične potvrde iz Uneska da je stigao zahtev za prijem Kosova u ovu organizaciju, rekli su juče „Politici“ u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Ukoliko bude potvrđeno da je takav zahtev upućen, Republika Srbija će svim raspoloživim diplomatskim sredstvima nastojati da, imajući u vidu neprihvatljivost ovog zahteva sa pravnog, političkog i kulturnog stanovišta, spreči članstvo Kosova u Unesku.

Prvi zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači objavio je u četvrtak na „fejsbuk” profilu da je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u Unesku, agenciji Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu. On je izrazio očekivanje da će Kosovo u novembru biti primljeno u članstvo te „izuzetno značajne organizacije”.

U srpskom MSP-u ističu da će nastaviti sa aktivnostima usmerenim ka obezbeđivanju pune primene Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti iz 1999. godine.

„Svako razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko ne samo što bi predstavljalo kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, već bi imalo i izrazito negativan uticaj na aktuelni dijalog Beograda i Prištine u Briselu”, navodi se u odgovoru MSP-a našem listu.

Dogodilo se upravo ono što je šef srpske diplomatije Ivica Dačić nagovestio u martu ove godine.

„Očekuje nas jedna teška borba oko članstva Kosova u nekim međunarodnim institucijama. Očekuje se, ne znam kada, da će Kosovo podneti zahtev za prijem u članstvo u Savet Evrope i Unesko. U OEBS-u je to nemoguće, jer se odlučuje konsenzusom, ali na svakom sastanku predstavnici Albanije, a ponekad i SAD, pitaju kada će Kosovo da učestvuje”, rekao je tada Dačić na sednici skupštinskog Odbora za spoljne poslove.

Kosovo je do sada postalo član Međunarodnog olimpijskog komiteta, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, a od 2006. godine je pod nazivom Unmik–Kosovo postalo članica Cefte (Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi). Zahtev za pridruživanje programu Partnerstvo za mir Priština je uputila 2012.

Dačić je sigurno već imao informacije o tome šta sve Priština čini da bi se približila glavnom cilju – stolici u Generalnoj skupštini UN. Sam Tači je prekjuče naveo da je Priština „konkurisala” za Unesko posle 130 sastanaka sa delegacijom te organizacije tokom ove godine i posle konsultacija sa partnerima. Kako prenosi portal „Kosovo sever” (Kossev), kosovski zahtev za učlanjenje u Unesko rezultat je stalnog lobiranja Prištine u toku ove i prošle godine. Najpre je jula 2014. Petrit Selimi, Tačijev zamenik, učestvovao na konferenciji Uneska „OUN i inicijativa Levanta za mir”, što je bilo prvo predstavljanje Kosova u Unesku. Maja ove godine Tači je u Luksemburgu od kolege Žana Aselborna zatražio podršku za prijem Prištine u SE i Unesko. Mesec dana kasnije Tači je istu podršku zatražio i u Parizu od Lorana Fabijusa, a tom prilikom razgovarao je i s većinom ambasadora zemalja članica Uneska. Selimi je, takođe u junu, boravio u Njujorku gde se sastao sa stalnim predstavnicima zemalja u UN čije zemlje nisu članice Uneska, a najavljene su i njegove političke konsultacije sa visokim zvaničnicima Stejt departmenta u Vašingtonu, „s posebnim naglaskom na članstvo Kosova u Unesku i Interpolu”.

Odajući svojim saradnicima priznanje za veliki rad i posvećenost, kosovski premijer Isa Mustafa naveo je prekjuče na svom „fejsbuk” profilu da je na sastancima sa evropskim i svetskim liderima dobio obećanje da će Kosovo biti snažno podržano u procesu priključenja Unesku.

Očigledno su ta uveravanja bila dovoljno snažna da ubede Prištinu da je dobar trenutak da svoje aktivnosti opet usmere na Unesko. Tu organizaciju su neko vreme držali van glavnih tokova svojih diplomatskih napora na učvršćivanju nezavisnosti, pošto su pokušaji od 2008. do 2011. da srpsku kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji pred odgovarajućim komitetom Uneska preimenuju u kosovsku – propali.

Poslednji put, na 35. redovnom godišnjem zasedanju Komiteta za svetsku baštinu Uneska u Parizu 2011. godine sprečen je pokušaj da se četiri velika kulturna dobra – Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu – umesto „srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)” proglase samo „srednjovekovnim spomenicima Kosova”. Tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je da je zbog te namere vođen „pravi diplomatski rat koji je trajao 72 sata”.

Tada su se za ovakvo preimenovanje posebno zalagale Francuska, čiji je to bio predlog, Švajcarska i Švedska. Srbija je, međutim, dobila podršku deset zemalja: Rusije, Kine, Brazila, Južnoafričke Republike, Egipta, Malija, Etiopije, Nigerije, Meksika, Tajlanda i Kambodže.

Preteča svih ovih diplomatskih nadgornjavanja zbila se na zasedanju Komiteta Uneska 2008. u Kvebeku, kad je usvojen Nacrt odluke o stanju konzervacije srednjovekovnih spomenika na Kosovu (Srbija). Stavljanje Srbije u zagrade Zorica Tomić, ambasadorka Srbije pri Unesku od 2009. do 2013, nazvala je „simboličkom kastracijom”. Taj izraz ona je upotrebila u razgovoru s Dejvidom Kilionom, ambasadorom SAD pri Unesku, što smo saznali iz depeša koje je februara 2010. slao svojim nadređenima, obelodanjenim na „Vikiliksu”. Kilion je u depešama naveo, između ostalog, da mu je Tomićeva rekla da će joj prioritet biti ubeđivanje članica Uneska da ničim ne bace sumnju na zahteve Srbije prema Kosovu.

„U tome će verovatno biti uspešna jer prema saznanjima misije SAD, Srbija ima određenu podršku u Unesku. Iako je novi generalni direktor Uneska iz Bugarske, zemlje koja je priznala Kosovo, imamo saznanja da su mnogi članovi Sekretarijata na nižim pozicijama i dalje naklonjeni Beogradu”, ističe Kilion, dodajući da mu je Tomićeva kazala kako je „za nas (Srbiju) Kosovo isto što i Jerusalim za Jevreje”.

„Novi generalni direktor Uneska iz Bugarske” o kome Kilion govori jeste Irina Bokova, koja je u međuvremenu dobila i drugi mandat na čelu ove organizacije. Ona je, inače, jedan od kandidata za naslednika Ban Ki Muna, a za izbor za generalnog sekretara UN, prema diplomatskim izvorima, ima snažnu podršku Amerikanaca. Stoga se računa da će i ona pomoći učlanjenje Kosova, što bi za SAD, kako kažu poznavaoci međunarodnih prilika, bilo svojevrsno izjednačavanje računa zbog poraza prilikom prijema Palestine u Unesko 2011. SAD i Izrael su bili najžešće protiv te odluke, koja je bila i važan presedan, jer Palestina nije članica UN (mada je imala status posmatrača). Sada se, međutim, očekuje da Vašington i Tel Aviv neće biti na istoj strani i da će Izrael, koji ne priznaje Kosovo, zastupati poziciju Srbije. Inače, obe države su u znak protesta zbog prijema Palestine obustavile uplatu „članarine“ Unesku (SAD su uplaćivale 80 miliona dolara godišnje, što čini 22 odsto budžeta ove organizacije), zbog čega su izgubile pravo glasa.

Izvor: Politika