TV Most

Fakultetski obrazovan, završio više obuka, radno iskustvo u zemlji ili inostranstvu, engleski mu je kao srpski, to je profil stručnjaka potreban Srbiji.

Trenutni skor u evrointegracijama nije loš sa 10 otvorenih pregovaračkih poglavlja, ali treba razmišljati o dodatnom stručnom kadru.

Doskorašnja šefica Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Ksenija Milivojević smatra da, uporedo sa otvaranjem novih poglavlja, pregovori postaju još složeniji i da se povećava obim posla.

Tu su i poslovi koji se tiču evropskih fondova, razvojne pomoći, pa će u narednom periodu biti neophodno povećanje kapaciteta kada je reč o procesu evropskih integracija, najavila je Milivojević.

U Centru za evropske politike (CEP) ističu da je državi potrebna ozbiljna analiza o tome koje bi sektore trebalo ojačati i kako motivisati stručnjake da ostanu u državnoj službi.

Programska direktorka CEP Milena Lazarević upozorava da su zabrinjavajući rezultati ankete među zaposlenima u sektoru evrointegracija, jer više od 50 odsto njih svojevoljno namerava da napusti posao.

Manjak stručnjaka se još više oseća na lokalnom nivou, u opštinama poput Žagubice, gde samo jedan stručnjak piše projekte, a zbog zabrane zapošljavanja nema mogućnosti da se još neko zaposli.

Lazarević napominje da se ograničenjem zapošljavanja stručnjaka u sektoru evrointegracija gubi ogromna investicija, jer se bez takvih ljudi ne mogu koristiti IPA fondovi koji su Srbiji na raspolaganju.

Primera radi, nama je na godišnjem nivou na raspolaganju 200 miliona evra, rekla je Lazarević.

Srbija nije usamljena kada je reč o ovom problemu, jer ni Hrvatska, Rumunija i Bugarska, zbog nedostatka stručnjaka, svojevremeno nisu uspevale da potroše milijarde evra iz evropskog budžeta.