TV Most

On ističe da stoga i otvaranje pregovaračkih poglavlja, koje treba očekivati do kraja ove godine, nije poklon Srbiji, već rezultat dobrog rada i uspeha srpske vlade.

"Otvaranje pregovaračkih poglavlja biće dokaz ukazivanja poštovanja Brisela građanima Srbije i njenoj vladi, jer Srbija pokazuje liderstvo u trenucima velike migracione krize i kapacitet da ispuni svoja obećanja", ocenio je Fratini za Tanjug.

Prema njegovim rečima, nije nemoguće da će posle programa teških reformi koje je vlada započela, ekonomska prognoza, pre svega rast BDP, do kraja godine biti mnogo pozitivnija nego što se očekuje.

"To je zato što reforme donose rezultate, a ne zato što mi to u Briselu tako volimo", rekao je Fratini.

Upitan da li bi, kada poglavlja budu otvorena, trebalo očekivati teže uslove, poput formalnog priznanja nezavisnosti Kosova, Fratini je decidirano rekao da je već mnogo puta do sada rečeno da priznavanje nezavisnosti južne srpske pokrajine nije jedan od kriterijuma za punopravno članstvo Srbije u EU.

"Posle izbora u Kataloniji, Vlada Španije je još izričitija u negiranju bilo kakve nezavisnosti Kosova iz straha da se ne raširi talas secesionizma i separatizma. Isto je i kada je reč o Rumuniji i Kipru. Nekoliko punopravnih članica EU odbija da prizna nezavisno Kosovo, pa zašto bi onda Srbija obavezno to morala da učini?", zapitao je Fratini.

Dobri odnosi Beograda sa Prištinom, iako nisu preduslov za dobijanje EU članstva, u nekim slučajevima jesu obavezni, smatra Fratini.

On, međutim, ukazuje na činjenicu da kosovska vlada još nije ispunila sve što je predviđeno sporazumima potpisanim u Briselu.

"Nadam se da će EU pomoći Prištini da bude jača, da primeni sve obaveze, jer, u suprotnom, imaćemo s jedne strane Srbiju koja nastavlja reforme, a s druge pat poziciju u Prištini. I to je problem za obe strane", objasnio je Fratini.

Kada je reč o negativnom stavu javnosti i opozicije u vezi sa primenom Briselskog sporazuma Fratini je poručio da obećanja ne mogu tek tako da se krše i da Priština mora da pokaže kredibilitet:

"Ako nema kapaciteta da se preduzmu teške mere, onda nema liderstva. Lako je podržati popularno mišljenje i uraditi šta građani žele. Ali, razlika između političara i državnika je u tome što političar gleda u sledeće izbore, a državnik u sledeću generaciju. Ako gledate u budućnost Kosova, onda morate da primenite ono što je dogovoreno u Briselu", podvukao je Fratini, koji je u Beogradu boravio zbog učešća na Petom Beogradskom bezbednosnom forumu.

Zabrinutost da velika migraciona kriza, koja poslednjih meseci pogađa Evropu, može da uspori, pa čak i ugrozi proces proširenja Evropske unije, nemaju osnova, istakao je nekadašnji ministar spoljnih poslova Italije.

Prema njegovim rečima, veza postoji, ali migracije su globalni fenomen koji nema veze ni sa Zapadnim Balkanom, niti proširenjem.

Fratini je podsetio da već postoji zamor od proširenja unutar EU i naglasio da je zato potrebno da Evropa pokaže liderstvo i jedinstven stav kada je reč o rešenju problema migracija.

Negodovanje pojedinih članica Evropske unije u vezi sa kvotama o preraspodeli izbeglica i migranata, kao i blokiranje graničnih prelaza Mađarske i Hrvatske, pokazale su nacionalni egoizam i podele unutar Evrope.

On je dodao da bi Evropska unija trebalo da se ujedini, ne samo ekonomski, već i politički, kao i da je sada, prvi put u svojoj istoriji, podeljena, u kojoj odluke pojedinih država članica diskvalifikuju glas većine.

"Srbija je pokazala da je više evropska nego brojne evropske države. I to je činjenica. Pokazala je solidarnost, nije stvarala prepreke, zidove, barijere, i to je pozitivna poruka Evropi", rekao je Fratini.

Italijanski političar nije želeo prstom da upire samo u Hrvatsku i Mađarsku zbog loših poteza, ali je podsetio da kao nekadašnji ministar spoljnih poslova Italije nikada nije uložio veto na prijem Hrvatske ili Slovenije, uprkos bilateralnim nesuglasicama.

"Moja država je prihvatala na hiljade ljudi poslednjih godina, a da nismo ništa proglašavali, da nismo gradili zidove na Mediteranu, Siciliji, Alpima. Nismo, jer znamo da je zemlja kao Italija obavezana da se drži vrednosti Evropske unije. To isto mora i Hrvatska", rekao je Fratini.

Kako je istakao, nesuglasice moraju da se prevaziđu u evropskom duhu, što i Hrvatska treba da učini u odnosu sa Srbijom.

Da bi se Evropska unija izborila sa migrantskom krizom potrebno je da se zajednički zaštiti spoljna granica, da se napravi zajednička lista evropskih bezbednih zemalja, kao i da se promoviše solidarnost, mišljenja je Fratini.

"Kada je nalet migranata stigao do Srbije, ne možete preko noći da postavite zid, jer ne može Srbija da bude odgovorna za zaštitu granica Evrope pošto nije članica EU. Ako Grčka nije uspela da zaštiti granice, to ne sme da bude problem samo za Srbiju. Treba da postoji duh solidarnosti i nadam se da će Srbija biti uključena u zajednički evropski sistem zaštite spoljašnjih granica", rekao je Fratini.

Predsednik Italijanskog udruženja za međunarodne organizacije smatra da se problem izbeglica i migranata može rešiti samo u njegovom korenu, odnosno pružanjem pomoći zemljama iz kojih oni dolaze.

"Prvo treba pomoći zemljama u regionu. Zatim podstaći rast u zemljama porekla, a onda promovisati bolje razumevanje među kulturama, religijama i civilizacijama", rekao je Fratini.

On je dodao i da su Evropi potrebni nekvalifikovani radnici za koje bi, umesto da budu iskorišćavani na crnom tržištu, trebalo stvoriti mogućnost za legalno zapošljavanje.

"Na žalost, Evropa sada nema nikakvu ulogu i potpuno je nebitna u sirijskoj krizi. Ali, nadam se da će posle sastanka (predsednika SAD Baraka) Obame i (predsednika Ruske Federacije Vladimira) Putina biti postignut dogovor za formiranje saveza za uništenje takozvanog kalifata i da se poploča put za tranziciju od trenutnog Asadovog režima, koji ne može da bude uništen preko noći. U taj međunarodni savez treba da budu uključene i Iran i Turska, Saudijska Arabija i Egipat", zaključio je Fratini.

Izvor: Tanjug