TV Most

Posredstvom Fonda tadašnje federacije za kreditiranje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina, kao vida, tadašnjeg, institucionalnog investiranja, u periodu od 1965.-1990.godine, na područje Kosova i Metohije neposredno je usmereno oko 4,37 milijardi dolara.

Procenjuje se, naime, da prosečno učešće Srbije u formiranju ovih sredstava iznosi oko 40 odsto ili 1,75 milijardi dolara.

Rezultat toga je bilo stvaranje privrednih sistema najiviše u oblasti energetike - kombinat Trepča i prozvodnje električne energije-ugljenokopi, termoelektane, a stvorena je i jaka hemijska industrija u Kosovskoj Mitrovici, Vučitrnu, Orahovcu, Obiliću, Prištini i Prizrenu...

Razvijana je tekstilna industrija tako da gotovo da na KiM nije bilo grada bez tekstilne industrije koja je zapošljavala 9000 ljudi), zatim elektroindustrija, agro-industrijski kompleks, kao i veliki sistemi za navodnjavanje kao što su Ibar-Lepenac i Radonjićko jezero.

Preduzeća iz Srbije su osim obaveznog zakonom regulisanog zajma, putem neposrednog udruživanja usmeravala sredstva u izgradnju i proširenje materijalne baze Kosova i Metohije. Realizovano je oko 50 programa čiji su značajni nosioci bili „Zastava“, Kragujevac (84, fabrike auto delova u Peći i Istoku i amortizeri u Prištini), „Lola korporacija“ (84, pogoni u Lešku, Zubinom Potoku i Štrpcu), „Termovent“ (84, pogoni u Liplljanu i Orahovcu), „NIS“, Novi Sad (84, fabrike plastike u Prištini i Orahovcu)...

Na osnovu Zakona o Fondu za podsticanje razvoja SAP Kosova u cilju zaustavljanja, iseljavanja i povratka Srba i Crnogoraca na KiM u toku 1990. i 1991.godine formirala su se sredstva na bazi jedan odosto poreza na lični dohodak svih zaposlenih u ukupnom iznosu od 150,5 miliona dolara. Ova sredstva su preko Direkcije za razvoj Kosova usmerena na realizaciju raznovrsnih programa.

Nakon 1991. godine privreda Kosova i prestanka funkcionisanja saveznih fondova za nerazvijena područja privreda KiM finansirala se preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

Tako je ovaj fond kao rezultat svojih aktivnosti u periodu 1990.-1999. ima evidentirano sledeće: udeo u vlasništvu 163 preduzeća sa KiM (84, na osnovu posebnog programa Vlade Republike Srbije koji je realizovan 1992, 1993.) u iznosu od 181.35 miliona evra (84, 161.75 miliona dolara), vlasnički udeli Fonda iznose preko 50 posto vrednosti navedenih preduzeća dospele nenaplaćene obaveze po investicionim kreditima, u iznosu od 1,62 miliona evra (84, 1,45 miliona dolara), obaveze po osnovu kratkoročnih plasmana u iznosu od 5,82 miliona evra (84, 5,19 miliona dolara), stanje duga po osnovu kratkoročnih deviznih kredita ostvarenih od prodaje „Telekoma“ u iznosu od 6,98 miliona evra (84, 6,23 miliona dolara).

Nakon NATO intervencije i početka međunarodne misije na KiM na terenu se menja situacija u pogledu funkcionisanja privrednih subjekata na KiM. Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 precizirano je da u ovlašćenja civilne misije UN na KiM (84, UNMIK) spada i ekonomska rekonstrukcija Pokrajine.

Iako navedenom Rezolucijom nije precizirano moglo bi se izvesti tumačenje da u sklopu ekonomske rekonstrukcije UNMIK između ostalog ima i pravo upravljanja nad državnom i društvenom imovinom na KiM. Pravo upravljanja međutim ne podrazumeva i pravo rapolaganja odnosno prodaju tuđe imovine, a pogotovo ne bez ikakvih obaveza prema vlasnicima te imovine.

UNMIK je tako koristeći imovinu i infrastruktiru javnih preduzeća na KiM kao što su ŽTP, Srbijašume, PTT, EPS i druga formirao javna preduzeća koje je stavio pod svoju upravu. Među tim preduzećima su: Energetska korporacija Kosova (84, KEK), Operater sistema, prenosa i naplate električne energije (84, KOSTT), Pošta i telekomunikacije Kosova (84, PTK), Kosovske železnice, Međunarodni aerodrom Priština, Kosovska kompanija za upravljanje otpadom, Hidrosistem Ibar-Lepenac i Radio televizija Kosova.

Pod upravom UNMK-a našlo se ukupno 720 javnih i tzv. društvenih preduzeća uključujući i 46.145 hektara poljoprivrednog zemljišta koje je bilo u posedu poljoprivrednih kombinata proglašenih društvenom svojinom.

UNMIK je u prvih nekoliko godina vodio program izdavanja društvenih preduzeća pod njegovom upravom privatnim biznismenima u zakup. Ovde se uglavnom radilo o Albancima osim u nekoliko slučajeva biznismena sa Zapada. Do početka privatizacije ukupno je u dugoročni zakup od 10 godina dato 18 društvenih preduzeća na KiM.

U navedenom periodu UNMIK nije ni pokušavao da prikupi informacije o vlasničkim pravima nad preduzećima pod njegovom upravom niti da stupi u kontakt sa privrednim subjektima iz centralne Srbije u čijem su sastavu poslovala navedena preduzeća kao ni sa nadležnim organima Republike Srbije kao što je na primer Agencija za privatizaciju.

UNMIK je prihvatio stavove albanskih ideologa da je privreda KiM nasilno integrisana i iskorišćavana od Srbije nakon ustavnih promena marta 1989. godine te da svojinske transformacije ne treba priznati budući da su rezulat diskriminacije.

Ovakvi stavovi su naročito izraženi u izveštaju Međunarodne krizne grupe od 26. novembra 1999. godine - Trepča izlaz iz lavrinata, čiji je zaključak da sve pogone u sastavu kombinata Trepča,prvenstveno se misli na one pogone na severu, treba oduzeti od svih koji imaju veze sa Beogradom.

Navedeni zaključak je realizovan u praksi upadom 900 pripadnika KFOR-a i UNMIK policije avgusta 2000. u rafineriju olova, hotel i upravnu zgradu Trepče sever u Zvečanu i zabranom ulaska članovima rukovodstva Trepče na teritoriju KIM.

Stav zapadnih zemalja, pre svega SAD, Velike Britanije, MMF-a, ali i Svetske banke i EBRD je bio da u cilju razvoja privrede KiM treba što pre započeti i okončati svojinsku transformaciju odnosno prodaju i privatizaciju društvenih i javnih preduzeća na KiM bez obzira na nerešene svojinske odnose.

Prihvativši navedeni stav UNMIK je doneo propise koji regulišu privatizaciju i osniva organ koji će je sprovoditi.

Interesantno je da su samo u prva dva kruga privatizacije maja 2003. i jula iste godine objavljeni podaci o kupcima prodatih preduzeća dok se kasnije, počev od trećeg kruga, podaci o kupcima drže pod šiframa u tajnosti, što je pokazatelj da su i KPA i sami kupci svesni da je sa stanovišta pozitivnog prava Srbije i međunarodnog privrednog prava prodaja imovine mimo saglasnosti pravog vlasnika trećem licu od nevlasnika nelegalna i da bi učesnici kupoprodaje mogli snositi pravne posledice.

Privatizacija je sprovođena po vrlo kontraverznom sppen-off metodu što u bukvalnom prevodu sa engleskog znači "oguliti".

Do prestanka rada KPA juna 2008. sprovedeno je 30 krugova prodaje preduzeća u kojima je prodato 418 novih i 36 prodaja imovine preduzeća kroz likvidaciju, a od 46.145 hektara poljoprivrednog zemljišta kojim je upravljala KPA na početku mandata pa do završetka mandata prodato je 23.930912 hektara.

Na osnovu 454 ugovora o prodaji imovine KPA je do kraja mandata pribavila sredstva u iznosu od 355,932,505 evra.

Izvor: Tanjug