TV Most

Na pretresu o Zapadnom Balkanu u Potkomitetu za Evropu i Evroaziju Predstavnickog doma Kongresa u sredu, Ji je rekao da je Srbija nedavno preduzela korake ka održavanju konstruktivnih odnosa sa susedima i prošlog oktobra bila domaćin albanskom premijeru, što je prva poseta na tom nivou u poslednjih 68 godina, prenosi "Glas Amerike".

"Nastavljamo da podržavamo težnje Srbije da se pridruži Evropskoj uniji i pohvaljujemo njen napredak na tom putu", istakao je on.

Na pretresu su izneta suprotstavljena gledišta o situaciji na Zapadnom Balkanu skoro 20 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma - prema jednima, to je priča o značajnom napretku uprkos preostalim izazovima, dok drugi taj region vide u ekonomskoj i političkoj stagnaciji.

Ji je ocenio da Balkan u celini napreduje, podsećajući na prijem Hrvatske u EU, rad Beograda i Prištine na normalizaciji odnosa i zakljucenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Bosne i Hercegovine i EU.

On je, međutim, zajedno sa ostalim učesnicima pretresa podsetio i na preostale izazove uključujući usporeni ekonomski rast, problem sistemske borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforme pravosuđa, a BiH je pomenuta kao jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, koja po tempu reformi zaostaje za ostatkom regiona.

Predsedavajući Potkomiteta za Evropu, kongresmen Dejna Rorabaker, bio je skeptičan prema ocenama administracije da se situacija na Balkanu popravlja i smatra da taj region već 20 godina karakteriše potpuna stagnacija.

"Posle ratova, ekonomije obično rastu najbržim tempom kako se zemlje obnavljaju, ali nismo imali takav rast na Balkanu", rekao je on ocenivši da je pitanje korupcije jedno od problema koje zemlje regiona drži van EU.

Ji se složio da, sa izuzetkom Hrvatske, napredak na Balkanu nije tako brz kako bi svi želeli, ali je ukazao da jeste načinjen, i dodao: "Srbija je, zapravo, svetla tacka na mapi Zapadnog Balkana".

Potpredsednik Nemackog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda takođe je zastupao tezu da Balkan napreduje, podsećajući da, posle ratova 1990-ih, zemlje regiona ubrzano obnavljaju veze na različitim nivoima, dok su nedvomisleno orijentisane prema EU, a posebno je podsetio na dijalog koji Beograd vodi sa Prištinom.

"Ovo su istorijski teški izazovi, a činjenica da su lideri Srbije i Kosova smogli snage da načine ovaj istorijski kompromis i krenu napred - po meni jeste dokaz velikog napretka", rekao je on relativizujući činjenicu da imamo problema sa ekonomskim rastom, nezaposlenošću, odlivom mozgova, jer ih, kako ističe, imaju i svi oko nas.

Vejvoda je je dodao da je usporeni ekonomski rast u regionu posledica svetske finansijke krize i da su za slabe balkanske ekonomije ključne direktne strane investicije.

Predsednik albansko-američke građanske lige Džozef Diogvardi upozorio je da je razvoj Kosova zakočen zbog blokade u međunarodnim institucijama i izostanka liberalizacije viznog režima, te pozvao EU da izvrši veći pritisak u pogledu priznavanja njegove nezavisnosti.

"Postoji stalan rivalski odnos između Srba i Albanaca, bar na vladinom nivou. Kako može biti normalizacije ako Srbija svakom prilikom koju dobije kaže da nikada neće priznati kosovsku nezavisnost. Kako može da dođe do evropske integracije ako pet od 28 članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova", rekao je on.

Diogvardi je, takođe, izneo ocenu da je albanska manjina diskriminisana u Makedoniji i založio se za ideju federalizacije Makedonije.

Što se tiče BiH, upitan da prokomentariše ideju Saveza nezavisnih socijaldemokrata o raspisivanju referenduma o nezavisnosti u Republici Srpskoj, predstavnik Stejt Departmenta Hojt Ji je naglasio da SAD podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet BiH kao celovite zemlje.

Ji je upozorio i da je vizija slobodne i mirne Evrope danas ugroženija nego ikad od početka hladnog rata, zaključivši da su ruska agresija u Ukrajini i teror Islamske države dramatično skrenuli pažnju na geostrateški značaj Zapadnog Balkana.

Dileme iznete na pretresu sumirao je kongresmen Gregori Miks, koji je rekao da situaciju na Balkanu doživljava kao "čašu koja je polupuna, a ne poluprazna", zaključuje "Glas Amerike".