TV Most

Bogovič, koji je učestvovao u jučerašnjoj otvorenoj diskusiji na temu srpske medijske scene, koju je u Briselu organizovala neformalna grupa "Prijatelji Srbije", kaže da se "često i uz proces integracije Srbije u EU postavlja pitanje stanja medijskog prostora i pitanje slobode medija.

Inače, u veoma otvorenoj diskusiji o problemima i trendovima na srpskoj medijskoj sceni, predstavljen je izveštaj organizacije Medijametar o tekstovima u štampanim medijima u poslednjem periodu, što je bila osnova za debatu evropskih parlamentaraca i predstavnika nekih drugih institucija koje prate proširenje Evropske unije.

Bogovič ističe da Srbija ima širok medijski prostor za kritikovanje i vlasti i opozicije, te da je važnije pitanje koja je pozadina tih mnogobrojnih negativnih napisa i koji su interesi koji stoje iza njih.

"Medijski prostor u Srbiji je izrazito profilisan 'pro' i 'kontra', tekstovi su pisani u tabloidnom stilu, senzacionalistički, sa ciljem diskreditacije suprotne strane", navodi se u saopštenju i kao posebno neobično se ističe to da na medijskoj sceni u Srbiji vlada "pravi rat" između medija, dok s druge strane, ističe, nedostaju uravnoteženi, objektivni tekstovi na osnovu pravog istraživačkog novinarstva.

Još veći problem je, ocenjuje, nedostatak detaljnih analiza o tome na koji način su mediji povezani sa njihovom vlasničkom strukturom i koji su njihovi izvori finansiranja.

"Jer mnogo puta pisanje medija odražava i lične interese vlasnika koji stoje iza njih. Procenjujem da je to jedna od najvažnijih informacija o kojoj moramo voditi računa ako želimo da normalizujemo trenutno stanje", naveo je Bogovič.

Ukazao je da se analizom može zaključiti da je u medijskom prostoru Srbije prisutan i ruski kapital.

Kao zanimljivo Bogovič izdvaja zapaženi pozitivan odnos u većem broju srpskih medija prema Rusiji i njenom predsedniku bez obzira na, kako kaže, njihovu političku orijentaciju.

Konstatuje i da u srpskim medijima ima mnogo više tekstova koji su kritički prema Evropskoj uniji, koja igra vrlo značajnu ulogu u budućnosti Srbije, a posebno, kako kaže, ako se zna da razvojna pomoć EU za Srbiju iznosi dve trećine ukupne pomoći i ako se zna da je EU najznačajniji ekonomski partner sa 68 odsto srpskog izvoza i 60 odsto uvoza.

Napominje i da dve trećine svih stranih investicija u Srbiji dolazi iz EU.

Kao jedan od značajnih zaključaka tog sastanka, Bogovič navodi potrebu isticanja stvarnih činjenica o EU u srpskim medijima, a da istovremeno EU mora da obezbedi sistematsku prisutnost svojih stavova u srpskim medijima jer samo tako građani mogu da dobiju objektivne informacije o tome šta zapravo znači članstvo u EU i zašto Srbija uopšte želi da joj se pridruži.

Bogovič ističe da je iskoristio priliku da na pomenutom sastanku ponovi svoj stav da podržava Srbiju na njenom putu ka EU i da želi da u pregovaračkom procesu poglavlja otvara brže nego što je to slučaj bio do sada.

Ključ toga on vidi u reformama u svim važnim oblastima i u normalizaciji medijske scene.

Očekuje, kaže, i veći finansijski doprinos država članica EU Srbiji kroz IPA fondove i druge programe, kao na primer kroz Berlinski proces.

Građani Srbije, kaže Bogovič, moraju da znaju da najnerazvijenije zemlje članice EU iz evropskih fondova dobijaju deset puta više finansijske pomoći po stanovniku nego što je to slučaj u ovom trenutku sa Srbijom.

"Samo tako vidim tu saradnju kao jedino rešenje, da ojačamo ekonomsku situaciju Srbije i osiguramo radna mesta uglavnom mladim ljudima koji danas odlaze iz zemlje. Sa članstvom u EU i sredstvima kohezione politike Srbija bi mnogo više mogla da napravi na regionalnom razvoju, odnosno poboljšanju kvaliteta života izvan većih gradova", zaključio je Bogovič.