TV Most

Juropijen vestern Balkans piše da je Srbija uspešno učestvovala u sličnim vežbama koje su se prošle i ovde godine održale u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, što prikazuje kontinuitet saradnje i na ovom planu.

Kada je u pitanju javna diplomatija, stiče se utisak da na ovom planu postoji daleko više prostora za usavršavanje, piše portal.

To je, kako se navodi, potvrdio i Branimir Filipović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova Republike Srbije, istakavši to područje kao problematično.

"Oblast javne diplomatije je identifikovana kao 'najslabija karika', uz ocenu da je potrebno dodatno angažovanje i naše i NATO strane na planu boljeg informisanja javnosti o dometima međusobne saradnje", rekao je Filipović.

Najavio je određene promene kada je u pitanju predstojeća revizija IPAP na ovom planu.

"Pripremili smo nacrt Strateških smernica za informisanje javnosti o procesu saradnje Srbije i NATO-a kroz program Partnerstvo za mir, koji će uskoro biti upućen na usvajanje Vladi Srbije", istakao je Filipović.

Objasnio je potrebu da se objektivno i blagovremeno javnosti predoče dobiti ove saradnje uz cilju adekvatnog predstavljanja državnih aktivnosti.

Sa druge strane, vojni analitičar Aleksandar Radić nema takav utisak, s obzirom na to da godišnja evaluacija IPAP sporazuma nije poznata javnosti.

"Stav aktuelnih vlasti je da se poverljivim tretira sadržaj dokumenata i aktivnosti za koje je u praksi našeg regiona uobičajeno da su javne teme i da se o njima obaveštavaju stručna javnost i novinari", rekao je Radić.

Dakle, stanje komplikuje činjenica da se godišnja evaluacija IPAP ne prikazuje javnosti.

Ukoliko bi do toga došlo, zainteresovana javnost bi mogla da ima jasan uvid koliko je sveobuhvatan obim saradnje Srbije i NATO-a.

Na taj način, lakšim pristupom činjenicama o stepenu kooperacije i koristi po Srbiju, lakše bi se stalo na put tabloidnim naslovima poput "NATO sprema invaziju na Srbiju", ali i otvorila mogućnost da čitavo društvo u sagledavanju bezbednosne pozicije naše zemlje prevaziđe emotivne elemente.

IPAP, Individualni akcioni plan partnerstva predstavlja najintenzivniji oblik bilateralne saradnje NATO-a sa zemljama koje nisu članice ovog saveza.

Ovaj mehanizam saradnje nastao je 2002. godine na samitu zemalja članica NATO-a u Pragu, sa ciljem da se uspostavi sveobuhvatnija saradnja sa partnerskim zemljama, kao i da ona bude što je moguće više prilagođena potrebama i interesima svakog od partnera.

Kako je tada rečeno "saveznici su odlučni da nastave i unapređuju podršku i savete zainteresovanim partnerima, kako bi im pomogli u suočavanju sa izazovima 21. veka".

Dakle, IPAP predstavlja sredstvo za strukturiranje i adekvatno organizovanje bilateralne saradnje NATO-a sa partnerskim zemljama u cilju izvršavanja reformi u zemlji koja nije članica.

U praksi, piše portal, on je još jedan od pokazatelja da je ovaj savez više od vojno-bezbednosne organizacije, kako se često percipira u javnosti i da ta saradnja sa ovom organizacijom može obuhvatati različite oblasti.

Od "osnovnih" oblasti vezanih za odbrambena, bezbednosna i vojna pitanja, tu su i neka "alternativna" poput oblasti informisanja javnosti, saradnje u oblasti nauke, životne sredine i planiranja u vanrednim situacijama, zaštite podataka.

Kada je u pitanju Indvidualni akcioni plan partnerstva za Srbiju, februara 2011. godine na sednici Vlade Srbije donet je zaključak o pokretanju procedure za izradu ovog plana, a Prezentacioni dokument usvojen je jula iste godine.

Da ni promena vlasti ne donosi zaokret u kursu Srbije da blisko sarađuje sa ovim zapadnim partnerom, pokazuje da je u decembru 2014. Vlada Srbije usvojila ovaj dokument, a početkom 2015. je usvojen i od strane NATO-a, piše Juropijen vestern Balkans.

S obzirom da IPAP predstavlja predviđeni plan saradnje, a ne međunarodni sporazum, njega nije morala da ratifikuje Narodna skupština.