TV Most

Potpis, ujedno i saglasnost hrvatskog građanina da se izjašnjava na referedumu, iako tek u formi predloga, kritikuje se zbog jedne stavke.

"Referendum u kojem ćete pozivati ljude da glasaju za to da pripadnici različitih manjina budu isključeni i segregregirani", kaže Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća.

Na primer, srpski zastupnici kojima su u hrvatskom saboru garantovana tri mandata. Inicijativu kojom bi im se možda ograničila ovlašćenja, predlagači pravdaju drugačijom evropskom praksom

"Kada pogledamo kontekst EU, razvijeniji politički sistemi, na primer Luksemburga i Holandije, oni nemaju ni jednog predstavnika nacionalne manjine u svom parlamentu, a kamoli da utiču na tako važna pitanja kao što su budžet i vlada", kaže Zvonimir Troskot, koordinator inicijative "Narod odlučuje". 

Istovremeno, iz tamošnjeg civilnog sektora podsećanje da su prava manjina u hrvatskom Ustavu drugačija i posebno istaknuta iz istorijskih razloga. Na pokušaj izmene odredaba, i to ne prvi put, svoje viđenje ima i Beograd.

"Srbi u Hrvatskoj su faktički već dugi niz godina građani drugoga reda, njihov osnovni problem je diskriminacija i u delu zakonodavstva, ponašanju državne vlasti", kaže Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona. 

Linta je stava i da trenutak, ovoga puta, nije slučajan. Kada je u fokusu afera Agrokor.

"Aktuelnoj vlasti čije je jezgro čini Hrvatska demokratska zajednica iz nedelje u nedelju opada rejting, mogući su vanredni parlamentarni izbori. I sada je uvek u Hrvatskoj dobro ako pojačate antisrpsku, pa i antimanjinsku retoriku, to je najbolji način homogenizacije hrvatskog biračkog tela", kaže Linta. 

Potpisi se prikupljaju u naredne dve nedelje, a da bi inicijativa za raspisivanje referenduma stigla do predsednika parlamenta mora da je potpiše najmanje 10 odsto hrvatskih birača, odnosno nešto manje od 400 hiljada. Već imaju problema, jer im postavljanje štandova na javne površine pojedini gradovi naplaćuju.