TV Most

"Moramo se složiti da se ne slažemo po pitanju statusa", rekao je Đurić na panelu "Kosovo i Srbija: Koliko još do normalizacije" u okviru Petog beogradskog bezbednosnog foruma.

Upitan koliko još do normalizacije, Đurić je rekao da to zavisi od obe strane i od toga koliko će uspeti da izoluju svoje razlike.

Dve strane treba da sarađuju u mnogim oblastima, od ekonomije pa sve do osetljivih oblasti kakva je bezbednost, rekao je Đurić, ističući da postoji veliki broj ljudi u regionu koji odlaze na Bliski istok da se bore za Islamsku državu i da je i to jedno od pitanja na kojem bi dve strane mogle da sarađuju.

Navodeći da je dosad postignuto 28 sporazuma u okviru Briselskog dijaloga, Đurić je rekao da sporazumi ne mogu da pomire ljude, već mora da postoji više aktivnosti da bi ljudi počeli da veruju jedni drugima.

"Ako posle svake etape u dijalogu izađemo sa različitim porukama ili sa porukama koje neće poboljšati komunikaciju među ljudima, onda vreme koje koristimo na dijalog nije dobro iskorišćeno", rekao je on.

Đurić je rekao da postoji vidljive pozitivne promene u dijalogu obe strane u odnosu na pristupe u prošlosti.

Đurić je poručio da kosovski Albanci nemaju razloga za brigu zbog ZSO, jer ona ima za cilj samo povećanje prava za preostalu srpsku zajednicu na Kosovu.

On je poručio da treba više da se vodi briga o 60 odsto mladih na Kosovu koji su nezaposleni i koji masovno napuštaju Kosovo, jer ne veruju da će ceo region doći do obećane destinacije.

Đurić je kazao da je uveren da će ZSO dati srpskim zajednicama dovoljno političke snage da se bave sopstvenim stvarima i da uživaju standarde na nivou onih koje postoje u drugim evropskim državama.

"Zadovoljan sam sporazumima, ali sam osramljen za sve nas što moramo da se pravdamo nekome što dajemo više prava nekome", istakao je on dodajući da se radi o teritorijama koje su nepovezane, sa stanovništvom koje ne može da ugrozi većinsko.

Govoreći o daljem toku dijaloga, Đurić je preneo da je dobio nalog od premijera Aleksandra Vučića da se traže rešenja za dalje pospešivanje protoka robe i ljudi preko administrativne linije, kao i o statusu Srpske pravoslavne crkve, te i o nestalim licima, i povratku raseljenih.

Prema njegovim rečima postotak povratka na Kosovu je najmanji u poređenju sa svim regionima u svetu, manji od 10 odsto.

Izvor: Tanjug