TV Most

Kada je nedavno otkriveno da je pacijentkinja u Novom Sadu transfuzijom primila krv zaraženu HIV-om, svi su tražili odgovor da li je sve urađeno po pravilima i da li su ta pravila dobra. Kontrola krvi biće stroža uvođenjem novog zakona, ali i tada, kažu nadležni, postojaće rizici, jer određene infekcije nekada ne mogu odmah da se otkriju, iako postoje u organizmu.

"Institut će biti ustanova u kojoj će se dodatno testirati, radiće se takozvano nadtestiranje, koje podrazumeva novi način testiranja koji nije bio prisutan do sada u Srbiji a koji će podići nivo sigurnosti, mada je i do sada krv bila sigurna kao u Nemačkoj, Americi, Francuskoj", kaže v. d. direktora Instituta za transfuziju krvi Srbije dr Gradimir Bogdanović.

Rizici od nestanka zaliha, međutim, trebalo bi da budu smanjeni.

"Institut za tansfuziju krvi prikuplja plan akcija davanja krvi od manjih centara kakvi su Zavod za transfuziju krvi Vojvodina, zavodi u Nišu i Kragujevcu i onda se na nacionalnom nivou zajedno sa Crvenim krstom i Službom za transfuziju pravi plan akcija davanja krvi", kaže dr Nada Vasiljević iz Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.

Direktorka Uprave za biomedicinu dr Vesna Rakonjac ukazuje da će postojati "jedna sledljivost" i da će se jasno znati ko će šta raditi. "Posebno se radujem što će konačno lekari koji se bave kliničkom transfuzijom biti u mogućnosti da se u potpunosti posvete pacijentima", rekla je dr Rakonjac.

U svakom trenutku će se znati i ko je kada dao krv. To će omogućiti da se bolje prate zalihe, ali i zdravstveno stanje davalaca.

"Tako ćemo tim jedinstvenim informacionim sistemom, koji je predviđen ovim zakonom imati tačan broj davanja krvi i dobrovoljnih davalaca krvi", navodi dr Nada Vasiljević.

Kao i do sada krv će moći da da svako ko je zdrav, ima od 18 do 65 godina i više od 50 kilograma. Muškarci na svaka tri meseca, a žene na svaka četiri meseca.