TV Most

"Mi smo rekli da će privredni rast biti najverovatnije manje od tri odsto, kolika je bila projekcija i to pre svega, nažalost, zbog vremenskih prilika- izuzetno teške zime, zbog koje je trpela proizvodnja struje, pre svega u termosektoru, ali i zbog suše koja je pogodila poljoprivredu i proizvodnju struje u hidrosektoru, ali svi ostali pokazatelji su jako dobro", rekla je Ana Brnabić, odgovarajući na pitanja novinara.

Ona je rekla da je razgovarala o tome i sa Fiskalnim savetom i da ti parametri pokazuju da imamo "ekonomsko ozdravljenje", kao i izvoz koji je veći od predviđenog, odnosno sa rastom od 10 do 12 odsto.

Kako kaže, rast se beleži i u industriji i to šest do osam odsto.

"Imamo i smanjenje javnog duga, mnogo više nego što je bilo planirano i danas on iznosi 64,5 odsto, a očekujemo da je moguće da se spusti 62 odsto BDP-a do kraja godine", rekla je Brnabićeva i dodala da je to stvar koja veoma ohrabruje.

Brnabićeva kaže da je Srbija mogla da ostvari i bolji privredni rast, ali da ćemo imati mnogo bolju sledeću godinu.

Prema njenim rečima, dosta je izazovno da imamo istovremeno drastično smanjenje javnog duga i povećanje privrednog rasta, što ekonomski, kako kaže, i ne ide jedno sa drugim, ali da u ovom trenutku nemamo razloga za zabrinutost.

"Ja svakako kao predsednica vlade nisam zabrinuta dok god sve ostale stvari idu dobro", rekla je Brnabićeva.

Navela je da Vlada Srbije gleda širu sliku i da ne želi da bude neodgovorna prema dobrom stanju u budžetu i da sada investiramo samo u potrošnju koja sutra može da ugrozi fiskalnu disciplinu.

"U ovom trenutku merimo fiskalne efekte eventualnog povećanja plata i penzija, to povećanje će svakako biti i sada razmatramo koliko to povećanje može da bude. Uparujemo to i sa nekim analizama koliko možemo da povećamo neoporezivi deo plate, gledamo i koliko će biti povećanje minimalne cene rada i koji su nam najvažniji infrastrukturni projekti za 2018. i 2019. godinu", kaže premijerka.

Ističe da sve to zajedno utiče na budžet i da će sve te odluke biti takve da se ne poremeti fiskalna disciplinu, ali da imamo sredstva za sve što je potrebno.

"Zbog toga u ovom trentku ne razgovaramo oko tačnih procenata povećanja, moramo da pogledamo i kakav će biti dogovor oko povećanja minimalca, a rok je 15. septembra i koliko to možemo u odnosu na infrastrkture projekte koji su nam bitni i završetka Koridora 10 i 11, izgradnje Fruškogorskog i Moravskog koridora", navela je Brnabićeva.

Ona je rekla da će imati sastanak i sa ministrom energetike Aleksandrom Antićem kako bi videla da šta može i u tom sektoru sve da se uradi.

Brnabić: Vlada se okreće razvoju istoka i zapada Srbije

Upitana da li će vlada ponovo zasedati u Nišu, kao prošle godine, Brnabićeva je rekla da je skoro svakodnevno neki predstavnik vlade u tom gradu i da će se sada veća pažnja posvetiti drugim gradovima.

"Mislim da ćemo neku od sledećih vlada posvetiti nekim drugim gradovima u Srbiji. Sada ćemo istoku i zapadu posvećivati više pažnje kako bi imali ravnomerniji razvoj", dodala je Brnabić i dodala da je fantastčno videti promene u tom gradu

Izrazivši nadu da će to da se, kako je rekla, previla i na druge gradove, premijerka Brnabić je podsetila da je to bila ideja tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića.

Premijerka podseća da je pokrenuto puno projekata u Nišu, da se uskoro završava i niški klinički centar, da je "Cumtobel" počeo da gradi fabriku...

Vlada, ukazala je, veruje da će Niš sada preuzeti ključnu ulogu u razvoju juga Srbije.

Srbija da bude među zemljama koje jako brzo napreduju

Premijerka Ana Brnabić prisustvovala je otvaranju Startap centra na Elektronskom fakultetu u Nišu i poručila da će Vlada Srbije podržavati takve projekte svuda u Srbiji. "Cilj je da Srbija bude među zemljama koje jako brzo napreduju", naglasila je Ana Brnabić.

Pokretanje niškog centra za inovativno preduzetništvo mladih - Startap centra i razvoj inovacionog ekosistema, prilika je da se iskoristi veliko znanje i potencijal koji postoji u Nišu.

Takođe, cilj je da se mladima još više približe mogućnosti koje otvara četvrta industrijska revolucija.

Vlada Srbije je sa oko 50 miliona dinara finansirala formiranje tog centra, navela je Brnabićeva dodajući da je to samo prva faza.

Ona je pohvalila taj projekat ističući da je posao vlade da čuje, prepozna, vidi potencijal i da onda pomogne i podrži takve ideje.

"Vi onda treba dalje da gurate, da vidimo mlade kako razvijaju svoje ideje i plasiraju svoje proizvode i imaju prihod za svoje porodice i države", rekla je ona dodajući da će onda taj novac biti plasiran u razvoj novih inovacija.

Centar će biti opremljen najsavremenijiom tehnologijom, što će mladima u Srbiji omogućiti da rade u istim uslovima kao i njihovi vršnjaci u svetu.

Vlada je finansirala pravljenje tog centra, koji je opremljen najsavremenijom opremom. Premijerka poručuje da jedino kao tim možemo da nadoknadimo propušteno i dostignemo konkuretnost, kao i da je važan timski duh.

"Predsednik Vučić je rekao - sedite radite zajedno i idemo svi napred", naglasila je Brnabićeva.

Kako je rekla, Beograd i Niš treba da pomognu i uspostavljanje centra u Novom Sadu.

Otvaranju centra je prisustvovao i gradonačelnik Niša Darko Bulatović koji je podsetio da je ideja o centru zaživela za vreme tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića i da je sada realizovana pod premijerkom Brnabić.

Kaže da je okončana prva faza naučno-tenološkog parka zaršetkom starap centra i naglasio da mladi treba da ostanu u zemlji.

Druga faza je stvaranje "lamele" i treća formiranje naučno-tehnološkog parka u Nišu.

Bulatović je naglasio da nikada ranije nije bilo toliko poseta visokih državnih zvaničnika niškom univerzitetu.

Dekan Elektronskog fakulteta u Nišu Dragan Janković je istakao da mladima treba omogućiti mesto koje će biti inspirativno za rad, gde će naučiti nešto o preduzetništvu i inovacijama. Kaže da je najvažnije da mladi rastu uz ideju o preduzetništvu i da se onda neće govoriti samo o tome da mladi odlaze iz zemlje.

Direktorka Naučno-tehnoško parka Beograd Gordana Danilović Grković je rekla da u tom parku radi sada 55 firmi, sa više od 400 inženjera i da je cilje povećanje konkurentnosti u regionu i svetu.

Procena je da će izgradnja naučno-tenološkog parka u Nišu, koji će imati 11.000 kvadrata, koštati oko 10 miliona evra i mogla bi da se finansira sredstvima Evropske investicione banke da se izgradi do 2019. godine

Park bi mogao da bude završen na proleće 2019. godine.