TV Most

Reč je o više hiljada ljudi samo u januaru, koji su stigli u Nemačku. Početkom februara je taj broj dodatno porastao, tako da možemo govoriti o nekoliko stotina izbeglica, koje svakog dana dolaze u Bavarsku.


Stiče se utisak, ističe Herman, da se iza većine slučajeva migracije kriju krijumčarske bande, koje svojim aktivnostima motivišu ljude na napuste Kosovo. Ti ljudi imaju potpuno iskrivljenu sliku o Nemačkoj, nameću im pogrešan utisak, da su ovde dobrodošli i da ih očekuju nekakve prednosti. O tome naravno nema ni reči i zato ćemo morati da pojačamo aktivnosti na terenu, kako bi se ljudima objasnilo da pravo na azil nije pravi put ka željenoj imigraciji u Nemačku.

"Mi pokušavamo da održimo što je moguće bolji kontakt za kosovskim organima vlasti kako bi smo zaustavili ili ublažili talas izbeglica. Pokrajinska ministarka za državna i evropska pitanja, Beate Merk, boravila je pre par dana na Kosovu, kako bi sa nadležnima razgovarala o novonastaloj situaciji. Mi ćemo, pored ostalog, pospešiti naše aktivnosti u odnosima sa javnošću, jer je jasno da se o zabludama koje postoje u kosovskoj javnosti mora razgovarati, to se mora ispraviti. Istovremeno, važno je da se pojačaju kontrole na granicama, pre svega između Srbije i Mađarske, kako bi se ilegalna imigracija u Nemačku sprečila", istakao je Herman.

On napominje da na Kosovu ne postoje razlozi zbog kojih bi se tražio azil u Nemačkoj. Ne možemo govoriti o političkim, rasističkim ili progonima po verskim osnovama. Reč je, dakle, o problemu siromaštva na Kosovu. Ja sam za to da Evropska unija uveća izdvajanja za pomoć Kosovu, ali se pravo na azil ne može zloupotrebljavati zbog siromaštva. Mi ćemo tome snažno suprotstaviti.

"Savezna Republika Nemačka je Kosovu tokom poslednjih godina mnogo pomagala. Ne bi trebalo zaboraviti da je tamo i dalje stacioniran značajan broj pripadnika Bundesvera, kako bi garantovali bezbednost građana. Pripadnici policije iz raznih krajeva Nemačke, uključujući i Bavarske, takođe su angažovani u radu nadležnih bezbednosnih službi na Kosovu. Mogu da zamislim dodatnu pomoć na nivou Evropske unije. Ali jedno je jasno: problemi na Kosovu se ne mogu rešiti tako što će ljudi masovno krenuti da dolaze u evropske zemlje, pa tako i u Nemačku", rekao je on.

Kada je reč o sigurnosti življenja na Kosovu, Herman naglašava da je Bavarska bila ta koja je pokrenula inicijativu o svrstavanju Kosova i Albanije u grupu tzv. “sigurnih zemalja”.

"Zemlje sigurnog porekla su one zemlje, čija je kvota u priznavanju zahteva za azila blizu nuli. Ona je u slučaju potražilaca azila sa Kosova ispod jednog procenta, prema podacima Saveznog ureda za imigracije i izbeglice. To znači da su šanse da odobravanje zahteva izuzetno male. U slučaju da je nadležni ured u većini slučajeva odbio zahteva za azil, to znači da i nemački parlament može da donese odluku o tome da je očigledno reč o zemlji sigurno porekla", rekao je Herman.




"Naš stav u Bavarskoj jeste da će Kosovo i Albanija uskoro biti na spisku zemalja sigurnog porekla. Ali kada će takva odluka biti doneta, to ne možemo da predvidimo u ovom trenutku", dodao je on.

Makedonija, Bosna i Hercegovina, i Srbija su već na toj listi. Međutim, odluka o tome nije mnogo pomogla, jer izbeglice iz ovih zemalja i dalje dolaze u Nemačku.

"Ključno u ovom trenutku jeste da se građani koji su došli u Nemačko, po ubrzanom postupku vrate kući. Mi ćemo učiniti sve da se pojedinci, koji nemaju osnova za dobijanje azila vrate na Kosovo. Savetujem svakom Kosovaru da odustane od dolaska u Nemačku. Za neke bi ta avantura mogla imati katastrofalan ishod, na primer za one koji odluče da prodaju kuću i krenu u Nemačku, u potrazi za boljom budućnošću. Jer oni će za nekoliko sedmica biti vraćeni kućama, što znači da će morati da počnu svoj život tamo ispočetka", rekao je Herman i dodao da savetuje svakom građaninu da ostane na Kosovu.

Izvor: DW