TV Most

On je, u intervjuu bečkom dnevniku "Standard", konstatovao da je začuđujuće da Evropska komisija nije uspela, po prvi put, da sačuva ritam objavljivanja izveštaja o napretku, naglašavajući da je politizovanje procesa širenja dostigao novi kvalitet.

Prema njegovim rečima nije uverljivo da Komisija, koja je proteklih godina savladala mnoge krize, sada izbegličku krivi za odlaganje objavljivanje izveštaja.

ÄŒini se, kako je dodao, da postoji veza između posete nemačke kancelarke Angele Merkel Turskoj i odlaganju objavljivanja izveštaja.

"Izgleda kao da postoji nada da bi Turska mogla pomoći da se ublaži izbeglička kriza u zamenu za manje detaljnije analiziranje sloboda štampe i ljudskih prava", naglašava Flesenkemper.

On je ukazao da su posledice toga dalja nacionalizacija politike proširenja, na koju članice vrše veliki uticaj.

"Do sada je uticaj bio jasan, kada se radilo o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, otvaranju pregovora ili otvaranju i zatvaranju poglavlja. Po prvi put je sada uočljivo da članice potkopavaju autoritet Evropske komisije i u sastavljanju izveštaja o napretku", kritikovao je Fesenkemper.

On je istakao da je Evropska komisija preduzela važna napore u poboljšanju izveštaja o napretku.

Flesenkemper upozorava da, ako EU bude pokazala da se može pregovarati o njenim vrednostima, onda instrumenti za nametanje reformi više neće deovati.

Upitan da li dosadašnji uslovi za prijem u članstvo EU, kao što su poboljšanja slobode medija ili ljudskih prava, više nisu smatrana važnim, on je kazao da se čini da sada postoji manje snažan fokus na političkim kriterijumima, i da se to vidi u slučaju Makedonije usled migantske krize.

Makedonska vlada, prema njegovim rečima, ne mora više da podleže pritiscima, jer je ta zemlja potrebna EU, pošto je, usled migrantske krize, došlo do promene pozicija za stolom za kartanje.

"Na Samitu o balkanskoj ruti se videlo da države regiona žele da budu smatrane ravnopravnim igračima. Ophođenje prema njima je sada drugačije. Makedonija i Srbija su između članica EU Grčke, Hrvatske i Mađarske i nema nikakvog rešenja bez njih. One više nisu neko ko moli, a Srbija je svojim doprinosom u izbegličkoj krizi poboljšala svoju pregovaračku poziciju", uveren je nemački ekspert.

EU, prema njegovim rečima, nije više u poziciji da postavlja uslove, već traži pomoć u savladavanju izbegličke krize, zbog čega uslovi postaju manje važni.

Flesenkemper ističe da je EU unutrašnjo-politički pod pritisko i teži ka sklapanju loših dogovora, a opasnost je u tome da oni ne koriste ni članicama Unije, ni izbeglicama, a ni zemljama duž balkanske rute.

Izvor: Tanjug