TV Most

Mali je rekao da mu je velika čast što je proslavljeni glumac prihvatio poziv da gostuje na ovogodišnjem Festu, jer se radi o stvaraocu čiju su filmovi popularni na ovim prostorima.

"Mesecima pokušavamo da poboljšamo kulturne sadržaje u prestonici i Fest je prvi korak ka tome", rekao je gradonačelnik i napomenuo da im je zadatak da svih 11 festivala koje Grad Beograd organizuje ove godine budu najbolji do sada.

"I siguran sam da je dolazak Drajfusa, po pitanju Festa, dokaz da smo na pravom putu", istakao je Mali.

On je poručio glumcu da je Beograd grad sa mnogim kulturnim i istorijskim znamenitostima, ali i da je prepoznatljiv po ljudima sa velikim potencijalima.

"Nadam se da ćete taj potencijal prepoznati i biti ambasador našeg grada", poručio je gradonačelnik Drajfusu.

"Istočna Evropa je za mene mesto na kom se osećam kao da sam došao kući. Znam svoje poreklo, znam odakle sam i kada dođem na mesto kao što su Beograd, Poljska ili Rusija osećam da je deo u meni koji ovde pripada živ", rekao je glumac čiji su preci sa ovih prostora.

"Amerika je sačinjena od svih vas i od svih nas. U Americi imamo tendenciju da zaboravimo odakle smo, ali ja to nisam zaboravio", napomenuo je Oskarovac.

Drajfus je dobitnik Oskara za glavnu ulogu u filmu "Zbogom devojko" i zvezda je filmova "Američki grafiti", "Ajkula”, "Bliski susreti trece vrste", "Holandov opus" i drugih.

Poznati glumac ne igra ni u jednom od oko 90 premijernih filmova na Festu, ali će ga publika videti u filmu "Američki grafiti" Džordža Lukasa, koji je prikazan na Festu 1974. godine, a sada je deo programa "Fest klasik" u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Takođe, u okviru omaža Drajfusu, Kinoteka će prikazati filmove "Dilindžer" Džona Milijusa, "Klošar sa Beverli Hilsa" Pola Mazurskog, "Čeljust" Stivena Spilberga, "Devojka za zbogom" Herberta Rosa, "Dudi visoko leti" Teda Kočifa, "Ima li mesta za ljubav" Džoela Olinskog, "Razglednice iz pakla" Majka Nikolsa i "Rozenkranc i Gilderstern su mrtvi" Toma Stoparda.

Fest je ove godine od revijalnog festivala postao takmičarski, sa tri selekcije: Glavni takmičarski program (15 filmova), Srpski film (12 filmova) i Granice (12 filmova).

Slavni američki glumac Ričard Drajfus, počasni gost 43. Festa, izjavio je danas u Beogradu da filmove u kojima će igrati "bira na osnovu novca i ako je reč o vrlo seksi, divnom ili romantičnom scenariju".

"Sa svojih 25 godina nisam imao moć da tako radim, ali sada mogu i zato to i kažem", izjavio je, ranije, na konferenciji za novinare u Sava centru glumac.

Drajfus će večeras u velikoj dvorani Sava centra primiti počasnu nagradu "Beogradski pobednik".

Šarmantni gost Festa osvrnuo se na svoju bogatu karijeru. "Pre svega, imao sam ambiciju da ne budem glumac jednog tipa likova ili stalni glumac jednog reditelja. Želeo sam različite, životne uloge, takve koje će odražavati moju etiku, ideale i ideje".

"Gluma je bila način da ostvarim dubko unutrašnje viđenje sebe. Tako sam morao da glumim savršenog oca pre nego što sam to postao u životu, a i velikog ljubavnika pre nego što sam to postao, a jesam postao", duhovito je primetio vrlo raspoloženi Drajfus.

"Za mene je gluma uvek bila snažno unutrašnje zadovoljenje, a doba najveće satisfakcije osećao sam kada sam jurio uspeh, kada sam bio u lovu i gladan. To pamtim kao najintenzivniji period", rekao je on.

Naveo je da su tri filma zajedno obeležila njegovu karijeru - "The Aprentisšip of Dadi Kravic", "Američki grafiti" i "Ajkula".

"Smatram da je "Ajkula" imala više uticaja u Americi, a "Grafiti" su pomogli da se američka kultira proširi na celu planetu", rekao je on.

Povodom osvajanja Oskara izjavio je da je to bilo fantastično, ali da sada smatra da je ta nagrada došla prerano. Inače, mog Oskara su mnogi vrlo brzo zaboravili, dodao je on.

Drajfus je ocenio da je "divna, ali i strašna stvar sa filmom to što je kao virus",

"Zahvatio je svet i nađačao sve druge umetnosti. Danas svako želi da snimi film, a nema toliko ljudi koji bi hteli da slikaju, vajaju, postanu igrači. Mislim da ima previš nagrada, previše festivala. A trebalo bi da bude više rada", izjavio je on.

U savremenoj kinematografji u kojoj dominiraju blokbasteri, smatra Drajfus, "budućnost filma je njegova prošlost i treba da se vrati onome što je bio pre blokbastera".

"Blokbasteri su specifičan distributivni sistem koji teži da svaki gledalac, u svakoj kulturi, reaguje na određeni film i tako zaradi novac na globalnom nivou. To su postigli "Ajkula" i "Ratovi zvezda". "Njujork tajms" je pre nekoliko godina pisao kako autori više nemaju ideja. Problem je snimiti film sa pričom iz Kanzas Sitija i očekivati da ga razume publika u Nigeriji".

"U naše vreme nismo tako radili, nismo pokušavali da stignemo do svih, već da ispričamo svoju priču i tome bi trebalo da se vratimo", izjavio je on.

Povodom gašenja navike odlaska u bioskop u korist gledanja filma putem interneta, primetio je da "nažalost ne možete mladima diktirati šta i kako da gledaju".

"Umetnički oblik diktira savremena tehnologija. Tako više nikada nećemo gledati jednog "Lorensa od Arabije" ili "Vaterlo". Danas se to postiže kompjuterskom animacijom. Ideja o odlasku u bioskopski mrak, kao u crkvu, gde su ljudi zajednički nešto proživljavali, postala je stvar prošloti, što je strašno. Sedimo kod kuće ispred televizora, a oni epski filmovi za pravi bioskopski doživljaj više se neće snimati", rekao je Drajfus.