TV Most

"To je jedini način da se ZSO formira onako kako je dogovoreno u Briselu. Sve ostalo znači ponovno prolongiranje i probleme u formiranju", kazao je Simić u izjavi za Radio slobodna Evropa (RSE).

S druge strane, Upravljački tim za izradu statuta za ZSO nastavlja sa radom kako bi statut bio gotov do avgusta.

Zajednica bi trebalo da okupi deset opština gde živi većinsko srpsko stanovništvo, južno i severno od Ibra.

Briselski sporazum predviđa da će ZSO nadgledati oblasti kao što su ekonomski razvoj, obrazovanje, zdravstvo, te urbano i ruralno planiranje u tim opštinama. Zajednica bi trebalo da ima predsednika, potpredsednika i Skupštinu.

Iz Vlade Kosova navode da srpska zajednica na Kosovu već ima dovoljno unapređena prava, te se u ustavnom i pravnom smislu ne može zahtevati više osim što se mogu vršiti napori "da im život bude podnošljiviji".

Savetnik premijera Kosova Haljilj Matoši kaže da je, što se ZSO tiče, ustavno i pravno pitanje završeno.

"Već postoji odluka Ustavnog suda i samo na osnovu te odluke može da se formira ZSO. Što se tiče prvog Briselskog sporazuma, strane su se složile da će nakon izrade statuta ZSO, završnu reč o tome dati ponovo Ustavni sud. Svaka pretenzija za nešto više ili za uslovljavanja, mogu se nazivati političkom ucenom, odnosno zahtevom koji će samo prolongirati formiranje ZSO", ističe Matoši.

Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani kaže da je zahtev o ustavnim promenama legitimno pravo svakog poslanika Skupštine onda kada postoji dovoljan broj poslanika koji to zahteva.

U ovom slučaju, dodaje Hasani, tačno je da se bez ustavnih i zakonskih promena ne može sprovesti Prvi sporazum o ZSO. Hasani dodaje da nema dileme da li će ZSO imati izvršna ovlašćenja, već je glavno pitanje ustavni status ZSO, odnosno da li će biti ravnopravan sa ustavnim statusom Kosova kao nezavisne zemlje.

"Ono što Srbi traže jeste da budu ustavna kategorija, da budu posebna kategorija unutar ustavnog poretka. Nije problem to da li će ZSO imati ovlašćenja javnog prava ili ne, već je problem koji će biti status srpske zajednice i njihove Skupštine (Skupština Zajednice) u ustavnom poretku Kosova. Da li će Skupština biti ustavna?", naveo je Hasani.

"Ukoliko je tako, onda će i srpska zajednica imati specijalna ustavna prava, što u kasnijoj fazi može podrazumevati i pravo na spoljno samoopredeljenje. Ukoliko ta Skupština neće imati status ustavne skupštine, onda će se ustavne promene desiti u skladu da duhom aktuelnog ustava", ocenjuje bivši predsednik Ustavnog suda.

Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom predviđeno je prvim Briselskim sporazumom iz 2013. godine, a konkretni detalji su dalje usaglašeni principima/opštim elementima iz 2015.

Ustavni sud Kosova je u decembru iste godine utvrdio da principi o ZSO nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali, kako je istaknuto, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.