TV Most

Selaković je za RTS rekao da će od 1. januara početi primena zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Ministar pravde je ukazao i na novi nacrt zakona o izvršenju i obezbeđenju, precizirajući da je više od dva miliona sudskih predmeta iz oblasti izvršenja i da je to 90 odsto starih predmeta.

Usvajanjem tog zakona i njegovom primenom steći će se uslovi da se sudstvo rastereti velikog broja starih predmeta i formira mnogo bolji i efikasniji sistem izvršenja, a jedna od novina je prelazak sprovođenja izvršenja sa sudova na instituciju koju sada zakon zove, ne privatni, nego javni izvršitelj, najavio je Selaković.

"Samo sprovođenje izvršenja više se neće nalaziti u sudu. U sudu će ostati sprovođenje izvršenja samo u dva slučaja - kada su u pitanju porodični odnosi i kada je u pitanju vraćanje zaposlenog na posao", najavio je Selaković.

Ovaj nacrt zakona daje mogućnost da poverioci koji potražuju izvršenje naplate usluga, mogu da u određenom zakonskom roku opet prijave svoja potraživanja i izjasne se da li žele da se ta potraživanja namire preko javnih izvršitelja ili preko suda, objasnio je Selaković.

Na pitanje o zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i visini dosuđenih naknada, Selaković je precizirao da je naknada materijalne štete po odlukama Evropskog suda za ljudska prava u Strasburu u 2014. godini iznosila više od 500 miliona dinara.

"Zaključno sa sredinom septembra ove godine, to je oko 350 miliona, međutim, ne treba zaboraviti da još uvek o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučuje naš Ustavni sud, po ustavnoj žalbi i oko 250 miliona dinara je u toku ove godine isplaćeno za naknadu materijalne štete, ne samo po osnovu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, to je u svim slučajevima gde je Ustavni sud utvrdio povredu određenog prava", istakao je Selaković.

Selaković je dodao da je "do kraja godine to je cifra koja dostiže po nekoj projekciji skoro 800 miliona dinara".

Izvor: Tanjug