TV Most

Domaćin skupa, u organizaciji Bečkog ekonomskog foruma (VEF), albanski premijer Edi Rama istakao je da je nastupila nova era za Balkan, koja predviđa da zemlje regiona zajedno rade na prevazilaženju izazova.

Globalna kriza je, kaže, pokazala da niko nije pošteđen i da su čak i najveće ekonomije bile pogođene posledicama, te stoga treba podsticati svest "zajedništva i saradnje".

"Ne možemo ići sami, već samo zajedno, pošto su nam privrede umrežene. Naš zajednički cilj je da postanemo članice EU i uveren sam da je to dobro za Albaniju, region i celu Evropu. Svesni smo da to nije lako, ali da bi savladali izazove moramo sarađivati", istakao je Rama.

Ocenio je da je Berlinski proces, pokrenut prošle godine, generisao konkretne rezultate za građane u procesu evropskih integracija.

U sprovođenju reformi, približavanju EU, kao i sprvođenju zajedničkih infrastrukturnih projekata, region, prema njegovim rečima očekuje pomoć Unije.

"Predložili smo Evropskoj komisiji da pomogne u realizaciji infrastrukturnih projekata jer oni prevazilaze naše ekonomske potencijale. Samit 27. avgusta u Beču biće prilika da se definišu zajedničke prednosti ovog procesa, a i prilika za definisanje šta se može i treba bolje uraditi. Ovo je prvi put u istoriji ovih zemalja da prolazimo kroz period zajedničkog razumevanja", naglasio je Rama.

Albanski premijer je kazao da su zemlje regiona opredeljenje za saradnju u izgradnju transportnih mreža za povezivanje glavnih gradva i luka.

Založivši se za bolju projektnu i infrastrukturnu povezanost, Rama je napomenuo da je Balkan previše mali da bi se zemlje nadmetale međusobno u privlačenju stranih investicija.

"Ako se povežemo, ponudimo veće tržistse, složenije proizvode iz svih oblasti, možemo kao rgeion očekivazti velike prednosti. Pripremili smo tehničke pasoše za zajedničke projekte, a sada je vreme da EU pomogne Balkanu da se razvije kao nikada ranije. Dugo godina se od nas traži da sami sebi postavimo nove izazove, definišemo nove ciljeve, a sada je vreme da EU pogleda nas drugačijim očima", poručio je albanski premijer Briselu.

EU, istakao je, mora razumeti da, ukoliko unutar Unije postoji zamor od proširenja, u regionu Zapadnog Balkana postoji opasnost od nestrplenja.

"Ne smemo dozvoliti da netsprljenje bude naš neprijatelj na putu ka zajedničkom cilju, koji je bliži nego ikada", albanski premijer.

Kosovski premijer Isa Mustafa, koji je govorio nakon premijera Srbije Aleksandra Vučića, takođe, se založio za saradnju u regionu, ocenjujući da je ona potrebna za mir i stabilnost. Zajednički cilj je "zemlje regiona postanu članice porodice evropskih naroda".

Prema njegovim rečima, "okupljanjem u EU Zapadni Balkan bi bio još otvorenijij za strane investicije. "Zato je potrebno da ulažemo zajedničke napore da rešavamo probleme na dobrobit građana i u interesu mira i stabilnosti u regionu", kazao je Mustafa

S tim u vezi je objasnio da je "Kosovo već sarađivalo sa Albanijom u izgradnji autoputa, da to želi i sa Srbijom, a očekuje i sa Makedonijom."

"Trgovinska razmena i saradnja, kao i turizm imaju važnu ulogu u saradnji. Mi smo male zemlje i imamo mali kapacitet trgovinske razmene, ali imamo raznolike prirodne resurse, koje su atraktivne i mogle biti još atraktivnije ako bi bolje sarađivali", objasnio je Mustafa i ukazao da je neophodno aditi na regionalnom tržištu i bolju integraciju u evro-atlantske strukture.

Premijer Crne Gore Milo Ðukanović je podvukao je da nema sumnje da će region Zapadnog Balkana nastaviti putem pune integracije u evropske i evroatlantske strukture.

"To je važno za sve naše zemlje, ali i Evropu i njen budući prestiž i stabilnost evroatlantskog regiona. Time odgovaram na dileme koje se još i te kako prepoznaju u politickcom dijalogu na evropskom tlu, vezane za zamor od proširenja. Ta dilema ne sme biti aktuelna tema. Da bi Evropa bila globalno konkurentna mora postići pre svega punu stabilnost, punu fokusiranost na razvoj i iskoristiti sve potencijale", rekao je premijer Crne Gore.

Nema pune stabilnsti niti optimalnog korišćenja potencijala bez punog ujedinjenja evropskog kontinenta, gde je prvi sledeći korak puna integracija Zapadnog Balkana, poručio je Ðukanović.

Kao ključno pitanje regiona on vidi stabilnost, a s tim u vezi je kazao da je nedavni incident u Makedoniji pokazao da se tom pitanju treba posvetiti veća pažnja.

"Trebalo je dugo vremena da se napravi prvi korak između Beograda i Prištine, a zahvaljujući hrabrosti i vizionarstvu premijera Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, i Hašima Tačija i Ise Mustafe taj proces je otpočeo i ide u dobrom smeru. Jako je važno obezbediti dalju dinamiku tog procesa", dodao je on.

Govoreći o BiH, Ðukanović je kazao da se još ne može biti zadoboljan funkcionalnošću te zemlje, te da je jako važno da se posle izbora uspostavi bolja klima.

"Bez rešavanja tih pitanja, a ona traže uključivanja najznačajnijih faktora međunarodne zajednice, produžićemo ranjivost zapadnog Balkana"; naglasio je Nestabilnost regiona je, kaže, generisana viševekovnim ekonomskim i demokratskim zaostajanjem za evropskim razvojem.

"Nema ekonomskog i demokratskog razvoja bez pouzdane stabilnisti, ali i pouzdanija stabilnost se uspostavlja ako se ozbiljnije posvetimo uklanjanju ekonomskih problema. Tu je potrebna pomoć koja mora da segne dalje od deklarativne opredeljenosti EU da zapadni Balkan primi u članstvo", istakao je on.

Ðukanović je rekao da je potrebno prevazilaženje dubokog jaza po pitanju ekonomskog rasta između regiona i EU.

Prema njegovim rečima nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije u stanju sama da reši probleme.

"Izvor naše nestabilnosti je međusobno nedovoljno poznavanje, i nedovoljna tolerancija prema različitostima. Zapadni Balkan je nedovoljno integrisan unutar sebe, zato što se malo putuje i naše razlike se dozivljavaju kao problem a ne bogatstvo. Zato je važno integrisati regino i sa evropskim koridorima ga integrisati u EU", naveo je.

Predsednik Saveta ministara BiH Denis Zvizdić istakao je da su zenmlje regiona spremne na saradnju u svim poljima, a posebno u ekonomskoj oblasti u cilju stvaranja zajedničkog tržišta.

BiH je, istakao je, promenila prioritete, što znači da nekonstruktivni prioriteti nisu više na stolu predsedništva, niti vlade, niti bilo kojih vlasti u BiH.

Aktuelni prioriteti BiH su dinamizirani i ubrzani razvoj, ubrzanje zadataka na putu evropske i evroatlantske integracije.

S tim u vezi je kazao da očekuje da će BiH krajem godine moći da podnese aplikaciju za članstvo, a cilj je da do kraja mandata ove vlade zemlja dobije status kandidata.

Drugi prioritet, kako je dodao, su ekonomske reforme, a treći vladavina prava i dobrosusedski odnosi.

"Povezanost će nam omogućiti da prema investitorima nastupamo zajedno i jedinstveno", poručio je Zvizdić.

Makedonski premijer Nikola Gruevski rekao je da su sve zemlje regiona orijentisane ka članstvu u EU, dodajući da evropska integracija predstavlja mehanizam koji ubrzava reforme.

S tim u vezi je poručio da odlaganje nije rešenje, već stvara nestabilnost, navodeći primer Makedonije, gde je odlaganje nanelo štetu toj zemlji regionu.

"Da nije bilo odlaganja mislim da bi Makedonija ne samo bila članica NATO-a, već bi i završila pregovore o članst vu EU, a i mnoge stvari bi se dešavale na drugačiji način", istakao je Gruevski.

Pozvao je evropske zvaničnike da paze na poruke koje šalju, jer svaka negativna može da izazove negativne posledice kod građana.

"EU mora više da se posveti ovom regionu, ali može više da uradi da se veća energija posveti da se pomogne regionu da reši neka pitanja i napreduje kako bi se pridruzila Uniji", poručio je Gruevski rekavši da bi region i Unija imali koristi od toga.

Za Makedoniju je važno da pregovori što pre počnu, a predložio je da se primeni primer Slovenije i Hrvatske u sporu Skoplja sa Atinom.

Izvor: Tanjug