TV Most

Prema njegovim rečima, ruska valuta je beležila brži rast od cene nafte za koju je tradicionalno vezana. U istom razdoblju je severnomorska nafta tipa "brent" poskupela za svega 9,8 odsto, odnosno sa 53 dolara na 58,2 dolara.

Kako je objasnio Kozlov za portal Russia Beyond The Headlines (RBTH), rublja raste u velikoj meri zahvaljujuci interesu investitora za visoku profitabilnost koju ostvaruju tržišta u razvoju. Ranije, u decembru 2014. godine, ruska valuta je izgubila vrednost za oko 50 odsto u odnosu na americki dolar i evro.

Nekadašnji zamenik direktora Centralne banke, a sadašnji zamenik Katedre za tržište vrednosnih papira i finansijski inženjering Ruske akademije za narodnu privredu i državnu administraciju, institucije koja najviše utiče na finansijsku politiku ruske vlade, Konstantin Koriščenko objasnio je za RBTH da ruska rubalja proteklih sedmica raste zahvaljujući čitavom nizu pozitivnih faktora.

Među najvažnije on ubraja to što je Centralna banka odobrila bankama devizne kredite u vrednosti od ukupno 30 milijardi dolara i smanjila referentnu kamatnu stopu sa 17 na 14 odsto, a popustila je i napetost na istoku Ukrajine.

"Sve to je uticalo na visoku špekulativnu privlačnost investicija u rublju i aktive izražene u rubljama", kaže Koriščenko.

Po mišljenju analitičara investicijskog holdinga Finamore Antona Soroka, ruska valuta u najskorije vreme može da zabeleži još veći rast ukoliko skoči cena nafte i ako se na spoljnopolitičkoj sceni pojave očigledni uslovi za ukidanje sankcija Rusiji.

U pozitivne faktore on ubraja sporazume s pojedinim zemljama Evropske unije, na primer s grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom, s kojim se 8. aprila sastao predsednik Rusije Vladimir Putin.

"Situacija u Ukrajini u ovom trenutku, u celini gledano, deluje kao stabilna, te bi se reklo da nema razloga za pooštravanje retorike od strane EU i SAD-a", smatra Soroko.

Po mišljenju Kozlova, za jačanje rublje je u velikoj meri zaslužna Centralna banka, koja je kreditno-monetarnom politikom uspela da znatno ublaži volatilnost valute. On ističe da i pored poskupljenja rublje interes investitora za rusku ekonomiju zasad nije u porastu.

Stručnjaci za sada nisu sigurni hoće li nagli rast rublje imati dugoročnu tendenciju.

"Tvrdnje da se kurs rublje "otkačio" od cene nafte nisu potpuno korektne. Pre se može govoriti o drugačijem nivou cena nafte u rubljama za 2015. godinu", kaže Koriščenko.

Po njegovim rečima, nije jasna ni situacija s međunarodnim cenama nafte. Sporazum s Iranom usmerava te cene na jednu, a sukob u Jemenu na drugu stranu.

Stručnjaci, međutim, ističu da u ruskoj ekonomiji i dalje postoje krupni problemi.

"Banke nemaju dovoljno kapitala, privredni rast je blizak nuli, tendencija povećanja državnog sektora u ekonomiji i dalje je prisutna - sve to zabrinjava i ne uliva optimizam u pogledu buduće vrednosti nacionalne valute", smatra Koriščenko.

Ako cena nafte ne skoči, kaže on, i ako se ne sačuva odliv kapitala iz Rusije, onda će perspektive kursa rublje u 2016. godini biti daleko manje "ružičaste" nego u 2015. godine.

U celini uzevši, situacija izgleda mnogo bolje nego pre nekoliko meseci, ali da bi se pozitivna tendencija očuvala vlada mora da stimuliše tržišne mehanizme, a ne da čeka kada će skočiti cena nafte, smatra bivši zamenik upravnika Centralne banke.

Izvor: Tanjug