TV Most

Rasprava je već dva puta odlagana, a glasanje o tim rezolucijama najavljena je za sredu.

Prvi put rasprava o rezolucijama je odložena zbog predsedničkih izbora u Srbiji, koji su održani 2. aprila, a drugi put zbog Prištine, odnosno vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji, koji su održani juče.

Rezolucija o Srbiji, koju bi Evropski parlament trebalo da usvoji u sredu, ukazuje na napredak koji je zemlja postigla u oblasti ekonomskih reformi, saradnje u regionu i pregovora o člastvu u EU.

U tekstu izvestioca Dejvida Mekalistera, koji je prethodno usvojio Spoljnopolitički odbor EP, zaključuje se da se Srbija nalazi na pravom putu približavanja EU.

Evropski parlament pozdravlja istrajno angažovanje Srbije na putu uključivanja u EU i njen angažovan, opipljiv i dobro pripremljen pristup pregovorima", stoji u nacrtu Rezolucije o Srbiji o kojoj će se raspravljati na plenarom zasedanju Evropskog parlameta u Strazburu.

Pored početne ocene da je Srbija u 2016. godini otvaranjem poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, pokrenula "ključna poglavlja u približavanju EU", u tekstu Nacrta poziva se i na otvaranje "dodatnih poglavlja koja su tehnički spremna".

U međuvremenu je prihvaćeno 13 kompromisnih amandmana na Mekalisterov izveštaj, od kojih je jedan podneo i sam izvestilac.

Amandmanom Dejvida Mekalistera traži se da se novim članom konstatuje da je bivši premijer Aleksandar Vučić sa 55,08 odsto glasova izabran za predsednika Srbije na izborima, koje je nadgledala misija OEBS-a.

Među amandmanima je i onaj koji su uputili poslanici Saveza liberala i demokrata za Evropu (84, ALDE) Ivo Vajgl iz Slovenije i Jasenko Selimović iz Švedske, a odnosi se na proces pomirenja u regionu.

Tim se amandmanom, naime, zahteva od Srbije i zemalja regiona da se fokusiraju na pomirenje, pre svega kroz kulturne projekte koji se bave skorijom istorijom i koji promovišu zajedničko razumevanje istorije, kao i na poboljšanje javne i političke kulture tolerancije, inkluzije i pomirenja.

Amandman austrijske poslanice Ulrike Lunaček, koja je i potpredsednica EP i izvestilac EP za Kosovo, a koji je podnela s kolegom Igorom Šoltesom iz Slovenije, izražava se zabrinutost zbog izveštaja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" o tome da je od NATO bombardovanja broj smrtnih slučajeva u vezi s leukemijom, kao i broj novoobolelih, značajno porastao.

Amandmanom se od Evropske komisije zahteva da podrži dalja istraživanja u tom smislu, ali i da se ispita mogućnost pružanja adekvatne tehničke i medicinske pomoći kako bi se vlasti u Srbiji izborile sa tim problemom.

Inače, Rezolucijom se od Srbije traži veće zalaganje u oblastima borbe protiv korupcije, promocije nezavisnog sudstva, zaštite slobode medija i manjinskih prva kao i nastavak normalizacije odnosa sa Kosovom.

U tekst Rezolucije o Srbiji o kome će poslanici Evropskog pralameta glasati u sredu navodi se da je u Srbiji u 2016. godini primećen napredak u oblasti reforme pravosuđa, ali i naglašava da "nezavisno sudstvo još nije osigurano u praksi".

Istovremeno se izražava zabrinutost zbog nedostatka napretka Srbije u borbi protiv korupcije, poziva na primenu nacionalne strategije u ovoj oblasti, kao i usvajanje zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Evropski parlament pozdravlja i napredak koji je Srbija ostvarila u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, ali se od vlasti u zemlji posebno traži "brzo rasvetljavanje slučaja Savamala".

Srbija se poziva da obezbedi primenu zakonodavstva u oblastima obrazovanja nacionalnih manjina, upotrebi jezika, njihovoj zastupljenosti u javnoj adminitraciji, kao i pristup medijima i verskim službama na jeziku manjina. Kao oblast gde napredak nije ostvaren, Evropski parlament navodi medijske slobode i slobodu izražavanja u Srbiji.

Ponavlja se zahtev EU da se istraže slučajevi napada na novinare i medije, kao i da se obezbedi transparentnost vlasništva u medijskom sektoru.

Srbija je u Nacrtu rezolucije Evropskog parlamenta dobila vrlo pozitivnu ocenu kada je reč o poboljšanju ekonomske situacije u zemlji, načinu rešavanja izbegličke krize, kao i pohvale za konstruktivmu saradnju u regionu i svoju opredeljenost dobrosusedskim odnosima.

I u ovogodišnjoj rezoluciji EP traži od Srbije da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU, uključujuči i odnose sa Rusijom. Nacrtom rezolucije o Kosovu i Metohiji, koje se odvojeno razmatra, od PriĹĄtine se traži formiranje Zajednice srpskih opština.

Kad je o izveštaju o Srbiji reč, konstatuje se da je Srbija "učinila važne korake ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, što je ključni preduslov za ukupni napredak pregovora".