TV Most

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu je u međuvremenu osudio tu odluku Moskve, upozorivši da će se time samo podstaći iranska regionalna agresija, navode izraelski mediji.

"To je izbor izraelskog rukovodstva. Njihovo je pravo da rade ono što misle da je odgovarajuće. Ako je (oružje koje žele da prodaju) smrtonosno oružje, mislim da će biti kontraproduktivno. Samo će dovesti do još jedne runde sukoba, povećati broj žrtava i ishod će biti isti," prenose danas izraelski mediji izveštaje ruskih medija od sinoć.

Netanijahu je danas izjavio da je "Izrael ozbiljno zabrinut zbog ruskog snabdevanja Irana raketima S-300, dok Iran konstantno povećava agresiju u regionu."

"Izrael takođe gleda sa zabrinutošću da te agresije nisu zabeležene u okvirnom sporazumu s Iranom i da (konačni ) sporazum nije uslovljen njihovim okončanjem," dodao je Netanijahu.

Putin i Netanijahu su o tome već razgovarali i Netanijahuov kabinet je saopštio da je on zvao Putina u utorak prošle nedelje da protestuje zbog plaranine isporuke S-300 vazdušnog sistema Islamskoj Republici Iranu. Kremlj je potvrdio poziv istog dana.U saopštenju Netanijahuovog kabineta je navedeno da je on "izrazio zaprepašćenjeIzraela zbog odluke... (i) rekao predsedniku Putinu da će taj korak samo povećati agresiju Iranu u regionu i destabilisati bezbednost na Bliskom istoku."

U odgovoru "Vladimir Putin je obrazložio odluku u trenutnom kontekstu i istakao činjenicu da zbog svojih taktičkih i tehničkih karakteristika, S-300 imaju isključivo odbrambeni značaj i ne predstavljaju pretnju po Izrael," naveo je Kremlj u saopštenju.

Izraelski vojni zvaničnici smatraju naoružavanje Irana ruskim raketama dodatnom preprekom pre potencijalnog vojnog udara na iranska nuklearna postrojenja. Izrael smatra da je ruska najava direktan rezultat okvirnog sporazuma velikih sila s Iranom. Jevrejska država se oštro protivi svakom sporazumu s Iranom koji ne podrazumeva uništenje vojne sposobnosti nuklearnog programa Irana.

Državni sekretar SAD Džon Keri je takođe izrazio zabrinutost ruskom kolegi zbog odluke, prenose izraelski mediji. Vojska SAD je takođe slično postupila i portparol pukovnik Pentagon Stiv Voren je rekao:

"Naše protivljenje toj prodaji je i dugo javno. Verujemo da nije od koristi". Iran je sa svoje strane naglasio da bi to moglo dovesti do širenja saradnje i pomoći stabilnosti u regionu, preneli su iranski mediji.

Zamenik ministra odbrane SAD Bob Vork ocenjuje da dok je Amerika ratovala u Avganistanu i Iraku, Moskva i Peking su uspeli da znatno povećaju svoj vojni potencijal.

Pri tom je - novinarima su koji leteli njegovim avionom - dodatno naglasio:

„Mi smo 13 godina u Iraku i Avganistanu, a Rusija i Kina su za to vreme svoje vojne potencijale povećavale i usavršavale brže nego što smo očekivali“.

Vork nije propustio priliku da potvrdi američku dežurnu vojno-političku mantru:

„Mi pokušavamo da Rusiju i Kinu pretvorimo u svoje partnere u okvirima globalnog međunarodnog poretka... Mi ne želimo da sa njima ratujemo. Na SAD je da odgovore na ova pitanja: kakvi su njihovi ciljevi, šta ih može obuzdavati i kako da izbegnemo ulazak u krizu“.

Jedan od kandidata za predsednika SAD - republikanac Marko Antonio Rubio - izjavio je da u svetu postoji zavera Amerikanaca.

Nastupivši na skupu svoje partije u Nju Hempširu, Rubio je izgovorio: „Kad-tad ćemo platiti užasnu cenu. Hiljade ljudi u celom svetu spremaju zavere čiji je cilj ubijanje Amerikanaca. Ovo je sasvim realna pretnja“.

Rubio je ovo rekao samo dva dana nakon što je ruski lider Vladimir Putin rekao da njegova zemlja nikoga ne smatra svojim neprijateljem.

Februarska anketa je pokazala da se tokom protekle godine udvostručio broj Amerikanaca koji smatraju da je Rusija glavni neprijatelj SAD.

Međutim, u martu je trećina anketiranih republikanaca bila mišljenja da je za SAD Barak Obama veća opasnost i od Putina i od sirijskog predsednika Bašara Asada.

S druge strane ruska diplomatija ocenjuje da dolazak američkih padobranaca u Ukrajinu predstavlja kršenje obaveza koje je na sebe preuzeo Kijev.

Portparol Ministarstva inostranih poslova RF Aleksandar Lukaševič istovremeno je kritikovao i zvanični Vašington:

„Administracija predsednika SAD, koja se na rečima zalaže za razrešenje ukrajinske krize, na delu na ovaj način doprinosi krahu dogovorenog u Minsku”.

Ovo je najverovatnije bio neposredni povod da Stejt departman obnovi svoje stare, ali ničim potkrepljene optužbe na račun Moskve o prisutvu ruskih trupa na istoku Ukrajine.

-Ne zanam tačno koliko ih je ali ih je mnogo, rekla je portparol Stejt departmenta Meri Harf na zahtev novinara da precizira broj ruskih vojnika u tzv. Novorusiji.

Izvor: Tanjug