TV Most

Dok se ne otvore poglavlja u pregovorima o priključenju EU, sve stoji u mestu, rekla je Vesna Pusić i dodala da sve zemlje Zapadnog Balkana ne treba tretirati kao celinu, ali da ono što smo, kako je rekla, zagovarali za Hrvatsku zagovaramo i za druge, a to su kriterijumi.

Pusićeva je pozdravila potpisivanje sporazuma o granici između Crne Gore i BiH i Crne Gore i Kosova, prenosi Tanjug.

Pusićeva je podsetila da je prvi sporazum o granici u regionu potpisan između Hrvatske i BiH još 1999. godine, te da je reč o tzv. sporazumu Tuđman–Izetbegović.

Taj sporazum, dodala je, iako nije ratifikovan ni s jedne strane, već 16 godina se, kaže, primenjuje be ikakvih poteškoća.

Govoreći o problemu izbeglica, Pusićeva smatra da Evropska unija treba da ih rešava u onoj zemlji u kojoj oni akutno postoje, ako ga već ne može rešavati u zemlji u kojoj je nastao.

"Hrvatski je stav da Evropska unija treba u onim slučajevima gde ne može rešavati pitanje na izvoru, dakle tamo gde nastaje, kao što je sada zbog rata u Siriji, treba rešavati tamo gde se on nalazi u ovom trenutku", rekla je Pusićeva.

Dodala je da te ljude treba obezbediti, obezbediti im stručnjake, znanje i pomoći ljudima u novcu.

Prema njenim rečima, tri su grupacije izbeglica koji idu tzv. zapadno-balkanskom rutom: iz Sirije, iz Avganistana te s Kosova, a tri su zemlje u ovom trenutku pod najvećim pritiskom – Grčka, Makedonija i Srbija.

Hrvatska ne planira da gradi zidove ako izbeglički talas krene prema njoj, rekla je Pusićeva, a na pitanje šta misli o onima koji to rade, odgovorila je: "Ništa dobro".

Mađarska gradi 175 kilometara dugi zid na granici sa Srbijom kako bi sprečila da njihov veliki broj krene preko njihove teritorije prema najpoželjnijim destinacijama, Nemačkoj i Švedskoj.

Hrvatska bi izbeglice dočekala spremna, ali Pusićeva napominje da je cilj većine ipak Nemačka i Švedska. Naglasila je i da se rešenje ne može tražiti po načelu da se ti ljudi propuštaju kroz različite zemlje kako bi problem prešao na druge.

Izvor: RTS