TV Most

U tim logorima su aprila do avgusta 1941. ubijani i u jame ili u more pobacane hiljade Srba, Jevreja i Roma, kao i Hrvata koji se nisu pokorili režimu Nezavisne države Hrvatske.

Komemoraciju su organizovalii Srpsko narodno vijeće (SNV), Koordinacija jevrejskih opština, Eparhija gornjo-karlovačka i Savez antifašističkih boraca i antifašista. 

Dan sećanja na Jadovno 1941. godine ponovno je, kao i prethodnih devet godina, bio povod da organizatori pozovu na "nepodeljenu posvećenost države i društva u iznošenju pune istine o uzrocima, razmerama i posledicama zločina koji su se događali od Velebita do Paga", prenosi Hina.

"Dok nas ima, dok nas bude, naša je obaveza da dolazimo na ovo mesto", poručio je predsednk SNV-a Milorad Pupovac i upitao zašto se ne osudi, zašto se jasno ne kaže da danas znamenjima ustaštva nigde nije mesto.

Upitao je i zašto "ljudima iz politike i crkve, društva u celini, ovo mesto nije mesto savesti".

U ime Koordinacije jervrejskih opština Ognjen Kraus je rekao da je ustaški režim bio "ozakonjeni genocid i da se po tome bitno razlikuje od zločina počinjenih u vreme komunizma". 

Veljko Kajtazi, kao predstavnik romskog stradalničkog naroda i poslanik hrvatskog parlamenta, rekao je da današnja sloboda predstavlja obavezu da se sećamo onih koji su stradali, jer su naši životi protkani senom njihovog stradanja.

Predsednik Saveza antifašističkih boraca Franjo Habulin podsetio je da je današnja referendumska nastojanja za "smanjenje prava nacionalnih manjina nazvao "mogućim prvim korakom do novih proterivanja, progona, nasilnog pokrštavanja, koncentracionih logora, pa možda i formiranja neke nove NDH, što se ne sme dogoditi".

Izvor: RTS