TV Most

Posle dugogodišnjeg rada u prodaji, Aleksandar Crnjanin je odlučio da s iskustvom i znanjem koje je stekao otpočne svoj posao. Baš u godini preduzetništva postao je proizvođač leda. Zapošljava četiri radnika. Kaže da mu nije bilo teško da zakorači u preduzentičke vode - imao je ideju, biznis plan, a da dođe do novca pomogla mu je država. Od Fonda za razvoj uspeo je da dobije kredit za početnike.

"Dobio sam šest miliona dinara, s tim što je bespovratnih 30 odsto, i dobio sam za kupovinu mašina, osnovnih sredstava, automobila za prevoz, komore gde se skladišti led kada se proizvede", rekao je Crnjanin i dodao da nije bilo teško doći do novca ukazujući na klasičnu administraciju koja prati svaki kredit.

Pored Fonda za razvoj koji daje kredit početnicima, za šta je ove godine izdvojeno 500 miliona dinara, tu su subvencije koje dodeljuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Start u biznisu finansijski podržava i Razvojna agencija Srbije. Ipak, na tu podršku ne mogu da računaju svi koji konkurišu. U proseku polovina bude odbijena, kažu u resornom ministarstvu.

"Oko 300, 350, preduzeća, preduzetnika, godišnje kroz program start ap kredita može da dobije podršku za sada. Mi inače radimo na pripremi jednog većeg programa koji bi se sprovodio u kombinaciji sa poslovnim bankama kako bi imali mnogo veći broj kredita koji možemo u jednoj godini da damo", kaže Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica, ministra privrede.

Ulazak u preduzetnički svet bio bi lakši i kada bi država donela Zakon o mikrofinasniranju, uvereni su u Centru za visoke ekonomske studije.

"Ne postoji zakonski okvir koji bi omogućio mikrofinansijskim institucijama da samostalno daju finansije firmama, one to rade preko komercijalnih banka i to značajno poskupljuje taj kredit koji dobijaju mala i srednja preduzeća", navodi Danijela Bobić, programski direktor Centra za visoke ekonomske studije.

Započeti biznis je izazov, ništa manji i održati se na preduzetničkim nogama u prve tri godine poslovanja koje su najkritičnije. Rizik da u tom periodu stave ključ u bravu bio bi manji ako bi poreska politika bila u njihovu korist.

"Nažalost moram da kažem da je jedna jako dobra mera pre nekoliko godina, koja je postojala, to je poreski kredit, ukinuta za mala i srednja preduzeća, a ostala na snazi za velika preduzeća, reč je o tome da preduzeća koja zapošljavaju određeni broj zaposlenih dobiju povraćaj poreza", kaže Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije.

Početnici, ali i oni koji su već u biznisu, u deceniji preduzetništva očekuju da će država imati više sluha za njihove predloge i da će na taj način ojačati stub privrede - mala i srednja preduzeća, koja zapošljavaju oko dve trećine radnika.