TV Most

Nakon javnih rasprava nacrt bi trebalo da se nađe pred članovima skupštinskog Odbora za kulturu, a onda i pred poslanicima Narodne skupštine, a Vukosavljević očekuje da će Skupština do kraja godine usvojiti pomenuti nacrt u tom ili malo izmenjenom obliku.

"Pokušali smo ovim nacrtom da analiziramo stanje u kulturi Srbije, u svim njenim aspektima i oblastima i predložimo niz mera koje treba u narednih 10 godina da dovedu do pozitivnih i ohrabrujućih rezultata", rekao je Vukosavljević Tanjugu.

Izdvojio je predlog da izdvajanja za kulturu iz godine u godinu budu sve veća, da se donese čitav niz zakona i pratećih propisa kako bi se oblast kulture normativno uredila, da se ohrabre kulture nacionalnih manjina i nevladinog sektora.

"Očekujemo zanimljivu javnu raspravu i pokušaćemo da definišemo šta je to srpski kulturni prostor, šta su osnovna identitetska pitanja srpske kulture, šta je srpsko kulturno jezgro", precizirao je Vukosavljević, dodavši da je bitno odrediti ono što država mora da finansira.

Kao kapitalne investicije navedeni su završetak radova na zgradama Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, obezbeđivanje depoa za Arhiv Srbije i novog eksternog depoa za Narodnu biblioteku Srbije, završetak izgradnje depoa za smeštaj filmske građe Jugoslovenske kinoteke, obnova i revitalizacija bioskopske mreže, obezbeđivanje eksternog depoa za republičke muzeje.

Predviđa se i obezbeđivanje i adaptacija zgrade u kojoj će trajno biti smešten Istorijski muzej Srbije, adaptacija i rekonstrukcija Muzeja primenjene umetnosti, izgradnja nove zgrade Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, nove zgrade Beogradske filharmonije i koncertne dvorane u Nišu, revitalizacija koncertnih dvorana sa dugom tradicijom (Kolarčeva zadužbina i Dom sindikata), završetak radova u pozorištima u Subotici i Vranju...

Poseban segment Strategije odnosi se na donošenje novih zakona i izmenu postojećih.

"Nedostaju nam izmene Zakona o kulturi, nedostaje nam zakon o pozorištu, zakon o zaštiti kulturnog nasleđa, zakon o audio-vizeulnoj delatnosti i neki podzakonski akti, zatim predlog zakona kojima bi se davale poreske olakšice privatnom sektoru za ulaganja u kulturu", rekao je Vukosavljević.

Naglasio je da nacrt Stretegije nije spisak lepih želja, već su svi predlozi zasnovani na racionalnom predviđanju šta se može uraditi u narednih deset godina, kao i da veća izdvajanja za kulturu, a ni zakoni, nisu ni izvor ni pretpostvaka kulture, samo platforma za lakše funkcionisanje kulture.

Vukosavljević je rekao da se posbena pažnja posvećuje kulturi nacionalnih manjina, međunarodnoj saradnji kroz otvaranje kulturnih centara u Pekingu, Moskvi, Berlinu i Trstu i povećano učešće u kulturnoj razmeni, istakavši da "vrata i prozori srpske kulture moraju biti otvoreni i za uticaje stranih kultura", ali da je bitno definisati srpski kulturni prostor i zaštiti ga.

Ministar je, osvrnuvši se na deo Stretagije koji se odnosi na analizu stanja u srpskoj kulturi, rekao da nema tragičnih situacija, ali da sve može biti mnogo bolje.

"Nismo zapazali posebnu neuralgičnu tačku. Nema tragičnih situacija, ukoliko tragičnim ne nazovemo kašnjenje sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti ili loše stanje u pojedinim ustanovama kao što je pozorište u Vranju", kazao je Vukosvaljević.

Usvajanje na jesen

Ministar je rekao da očekuje da ovakva ili nešto izmenjena Strategija bude usvojena na jesen čime će Srbija prvi put u svojoj istoriji dobiti Strategiju kulturnog razvoja.

"Time će Srbija stati rame uz rame sa većinom evropskih zemalja, koje su u poslednjih 10 godina dobile strategije. Tako će se Srbija priključiti porodici država koje na strateški način tretiraju svoju kulturu", kazao je Vukosavljević.

U poslednjoj fazi je i izrada Akcionog plana kojim će se precizirati vremenski okvir za realizaciju svega što je predviđeno Strategijom, kao i institucije koje će biti zadužene za realizaciju i način praćenja toga.

Biće određene i ustanove koje će biti zadužene za predlaganje rešenja za prevazilaženje problema koji se budu javljali u procesu realizacije predloga, a plan je da se periodično izrađuju operativni planovi, s ozbirom da je u pitanju period od 10 godina.

Vukosavljević je rekao da su na izradi nacrta Strategije radili zaposleni u Ministarstvu kulture, da su kontaktirali 24 ustnove kulture, zatim Nacionalni savet za kulturu, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Sekretarijat za javne politike Vlade Srbije, Kancelariju za Kosovo i Metohiju, Upravu za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde, predstavnike nacionalnih manjina i nezavisne kulturne scene.

Razmatrane su strategije Hrvatske, Nemačke, Mađarske, Rusije, Crne Gore i ministar je naglasio da "nisu prepisivali rešenja", ali nisu pokušavali ni da po svaku cenu budu inovativni.

Za dve sedmice bi trebalo da bude održana prva javna rasprava, a Vukosavljević očekuje da se javne debate okončaju početkom jula.

"Mi ne namećemo rešnje, već predlažemo i stvaramo uslove da stvari funkcionišu. Nemamo alate da izdajemo naredbe i kontrolišemo rešenje, neophodno je da se poveća odgovornost svih subjekata u kulturi", rekao je Vukosavljević.

Pomenuo je i da mediji imaju veliku odgovornost kada je kultura u pitanju i najavio da će do kraja godine biti usvojena medijska strategija.