TV Most

Ministarstvo u ostavljenom roku nije dalo nikakvo izjašnjenje, kaže Poverenik i dodaje da je desetak dana kasnije dostavilo dopis koji je potpisalo lice neovlašćeno da zastupa ministarstvo u postupku nadzora i koji ne sadrži odgovor ni na jedno od postavljenih pitanja, niti je u prilogu imao bilo kakvu traženu relevantnu dokumentaciju.

Poverenik je ocenio da je takav način komuniciranja ispod minimalnog nivoa primerenog jednom ministarstvu i ponovio zahtev da u roku od dodatnih tri dana Ministarstvo jasno i na zakonom predviđen način odgovori na postavljena pitanja i dostavi odgovarajuću dokumentaciju, uz upozorenje da će u protivnom pokrenuti prekršajni postupak.

U saopštenju, Poverenik podseća da je 5. oktobra, kada je pokrenuo postupak nadzora, zatražio u roku od tri dana odgovarajuća izjašnjenja od Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Navodi da se Ministarstvo zdravlja u zadatom roku izjasnilo navodeći da ono ne stoji iza vesti o vanrednoj kontroli bolovanja, te da ministar zdravlja niti ministarstvo, nisu davali nikakve izjave s tim u vezi, niti dostavljali medijima saopštenja u vezi s tim pitanjem.

Dodaje da je Ministarstvo zdravlja navelo da je postojeći mehanizam kontrole bolovanja predviđen Zakona o zdravstvenom osiguranju, u skladu sa kojim zdravstvena inspekcija ministarstva ne vrši nadzor nad ostvarivanjem bolovanja.

Povrenik, polazeći od toga da je prakticcno nemoguće vršiti "kontrolu bolovanja" bez uvida u medicinsku dokumentaciju, dakle u, po zakonu, naročito osetljive lične podatke, još jednom upozorava da Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa mehanizam kojim se u slučaju sumnje u zloupotrebu poslodavci mogu koristiti.

Taj mehanizam, dodaje, predviđa aktivnosti stručnih ljudi i stručnih tela oformljenih od Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, a ne podrazumeva nikakva ovlašćenja ili aktivnosti za Vladu i ministarstva, pogotovo ne za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.