TV Most

Pruga je duga 412 kilometara i rekonstrukcijom će putovanje vozom na toj relaciji biti smanjeno sa sadašnjih sedam i po sati na nešto više od tri sata.

Predsednici Srbije i Hrvatske Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović su u februaru u Zagrebu razgovarali o rekonstrukciji te pruge, nakon čega su resorna ministarstva dogovorila potpisivanje Memoranduma.

To je prvi rezultat posete predsednika Srbije Vučića Hrvatskoj.

Memorandum predviđa saradnju na modernizaciji žželezničke infrastrukture, olakšavanje postupaka na žželezničkim graničnim prelazima između dve države, kao i zajednički nastup prema EU fondovima i drugim međunarodnim institucijama u vezi sa modernizacijom pruge Beograd-Zagreb, na Koridoru 10.

Deo pruge kroz Srbiju je dug 116 km i prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji su dostavljeni Tanjugu, planirana je rekonstrukcija oba koloseka na celoj deonici Golubinci - Šid, odnosno do granice sa Hrvatskom, kao i modernizacija dela od Rume do Šida.

Za rekonstrukciju pruge na teritoriji Srbije biće potrebno oko 250 miliona evra, na teritoriji Hrvatske nešto više.

U Infrastrukturi železnice Srbije je ranije rečeno Tanjugu da je pruga Beograd - Zagreb kroz Srbiju dvokolosečna, elektrificirana i projektovana za brzine od 120 km na sat.

Levi kolosek iz pravca Beograda ka Šidu je u boljem stanju i brzina vozova od Batajnice do Šida je oko 100 km na sat.

Sa druge strane, deonica od Beograda do Batajnice je u nešto lošijem stanju i na njoj se vozovi kreću brzinom između 40 i 80 km na sat.

Takođe, desni kolosek iz pravca Beograda ka Šidu, na deonici od Rume do Šida, u lošijem je stanju i na deonici Ruma - Šid od 60 km, brzina vozova je između 30 i 50 km na sat.

Deonica Beograd - Stara Pazova u dužini od 34,5 km biće modernizovana u okviru izgradnje pruge za velike brzine Beograd - Subotica - Budimpešta sredstvima kineskog kredita.

Na levom koloseku od Stare Pazove do Šida brzina vozova je sada 100 km na sat i potrebne su manje rekonstrukcije da bi se podigla na 120 kilometara na sat.

Na desnom koloseku, između Rume i Šida, neophodno je rekonstruisati celokupan gornji stroj pruge.

To podrazumeva zamenu šina, pragova, kolosečnog pribora i rešetke, tucanika i skretnica.

Takođe, neophodne su i manje rekonstrukcije na deonici Stara Pazova - Ruma.

Celokupna rekonstrukcija tih deonica treba da omogući da brzina vozova i na desnom koloseku bude 120 km na sat.

U Infrastrukturi železnice Srbije podsećaju da je pruga Ruma - Golubinci od 17,9 kilometara, na međunarodnoj železničkoj magistrali Beograd - Šid - Zagreb, rekonstruisana i modernizovana sredstvima ruskog kredita 2015. godine.

Vrednost radova je iznosila 12,9 miliona dolara, a nakon rekonstrukcije pruga je osposobljena za brzine od 120 km sat.

Mihajlović: Pruga BG-ZG biće za brzine od 160 km na sat

Zorana Mihajlović i Oleg Butković poručili su da je realizacija projekta rekonstrukcije pruge Beograd-Zagreb veoma važna za povezivanje dve zemlje i celog regiona.

Mihajlović je na konferenciji za medije istakla da je potpisani Memorandum za zajedničku rekonstrukciju pruge prvi rezultat posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj na poziv predsednice te zemlje Kolidne Grabar Kitarović.

"Sada je između Beograda i Zagreb vozom potrebno oko 7,5 sati, a naš je plan da to skratimo da bude najviše do četiri sata", rekla je Mihajlović.

Ističe da je plan da pruga bude za brzine vozova od 160 km na sat.

Mihajlovićeva je dodala da će se ove godine raditi na projektno- tehničkoj dokumentaciji i da bi moglo da se priča o početku radova u drugoj polovini 2019.

Prema njenim rečima, naredne nedelje će početi tehnički razgovori za rekonstrukciju pruge Beograd - Zagreb.

Butković je istakao da je potpisani Memorandum jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u regionu.

Naveo je da je reč o rekonstrukciji postojećeg panevropskog Koridora 10, koji ne samo da povezuje dve zemlje već i sve zemlje na pravcu Zapad - Istok.

Dodao je da je i samoj Hrvatskoj ta železnička veza veoma važna.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je rekla da će Srbija i Hrvatska zajedno aplicirati kod evropskih fondova za taj važan projekat.

Joksimović je naglasila da Hrvatska kao članica EU može da koristi kohezione fondove EU za razvoja regionalne infrastrukture i naglasila da je ta pruga deo trasnevropske saobraćajne mreže.

"Pruga je važna za povezivanje u regionu", navela je Joksimović.