TV Most

Projekat se realizuje u saradnji MDULS, Ministarstva zaštite životne sredine, PKS i GU Niša, a pod pokroviteljstvom ministarke i predsednice Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju do 2020. Slavice Đukić Dejanović.

Realizacija je omogućena zahvaljujuću GIZ-u.

Ministar Branko Ružić rekao je da u Srbiji negde između 30 i 50 hiljada individualnih sakupljača otpada za reciklažu predstavljaju ključan faktor za reciklažnu industriju Srbije i da oni značajno doprinose ostvarenju ciljeva Vlade Srbije u oblasti zaštite životne sredine i dostizanju EU standarda.

"Ukoliko na njih dodamo i članove njihove porodice dolazimo do prilično velikog broja ljudi koji živi od ovog posla. Upravo ti sakupljači otpada za reciklažu nemaju rešen status, niti pravo na penziono ili socijalno i takvu zakonsku regulativu nismo do sada sredili", rekao je Ružić naglašavajući bitnost projekta čija je realizacija danas započeta.

To je, kako kaže, posao koji je jedan od fizički najzahtevnijih - prosečan sakupljač prepešači oko 20 km dnevno, radni dan im traje i do 11 sati, nemaju plaćene vikende, bolovanja, odmore, a pritom ne zarade više od 15.000 dinara mesečno.

"A da ne spominjem da tu zaštite na radu ni ne postoji, a da sakupljače ne čine samo muškarci - jaki i sposobni, već i žene i deca", opisao je Ružić uslove rada sakupljača reciklažnog otpada.

On je rekao da se radi o ranjivim grupama ljudi koji žive i rade u krajnje neregularnim uslovima, a pritom nemaju ni finansijske ni obrazovne ni druge potencijale da se uključe u normalno poslovanje.

"Upravo iz razloga što oni sami sebi ne mogu pomoći, ta pomoć mora doći sa strane i taj neodrživ način života moramo da rešimo započinjanjem programa koji će im omogućiti ili samozapošljavanje ili zapošljavanje u postojećim kompanijama", naglasio je Ružić.

Ovaj problem se tiče i sive ekonomije, ali i da se sakupljanjem otpada pretežno bave Romi, ocenio je ministar državne uprave i lokalne samouprave.

"Pitanje njihovog uključivanja u formalno tržište rada neodvojivo je povezano sa njihovom emancipacijom u smislu obrazovanja, stambenih uslova i učešća u javnim poslovima", rekao je Ružić.

On je dodao da kroz legislativu i učešće u projektima Vlada pomaže u rešavanju konkretnih problema sa kojima se manjinske grupe suočavaju.

"Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pripremilo je izmene tri zakona - o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, o službenoj upotrebi jezika i pisma i o nacionalnim savetima nacionalnih manjina", rekao je Ružić.

On je dodao da posle 15 godina, ponovo je aktiviran Budžetski fond za nacionalne manjine, koji sada iznosi oko 1.800.000 dinara, a budžetom za 2018. predviđeno je čak 12 puta više novca (oko 21.800.000 dinara).

Ministar se zahvalio GIZ-u i nemačkoj vladi koji kroz različite programe podrške pomažu kako migrantima, tako i boljem upravljanju otpadom u Srbiji.