TV Most

Sada, navodi portal, uznemirena rastućim uticajem Rusije, Turske i drugih zemalja na evropskom jugu, EU je vratila Zapadni Balkan na dnevni red i održala samit u bugarskoj prestonici u pokušaju da ponovo uspostavi odnose sa državama tog dela kontinenta.

Skup se, ukazuje Politiko, završio "toplim rečima" predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera i bugarskog premijera Bojka Borisova o jačanju odnosa sa regionom, i u okviru njega.

Međutim, dodaje portal, francuski predsednik Emanuel Makron uputio je poruku sumnje insistirajući da bi EU trebalo prvo da se usredsredi na reformu same sebe, pre nego što se upusti u nove avanture s proširenjem.

Takođe, piše Politiko, bojkotovanje samita od strane španskog premijera Marijana Rahoja zbog prisustva predstavnika Kosova, čiju nezavisnost Španija i još četiri evropske zemlje ne priznaju, bio je podsetnik na druge podele nad regionom.

"Buduće članice EU? Sve je u perspektivi"

Kao prvu od pet poruka sa Samita u Sofiji, portal navodi: "Buduće članice EU? Sve je u perspektivi".

Naime, kako objašnjava, u deklaraciji usvojenoj na Samitu izražena je "nedvosmislena podrška" evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, ali je ta fraza, ocenjuje portal, "namerno nejasna".

Kako dodaje, u tekstu iz Soluna navedeno je da je "budućnost Balkana u EU", ali tako jasna izjava nema više univerzalnu podršku članica EU.

"Određen broj vlada nije ubeđen da sve zemlje u regionu pripadaju njihovom klubu. Oni takođe strahuju od reakcije glasača, jer je protivljenje proširenju značajno poraslo u proteklih 15 godina", dodaje Politiko.

"Tirana i Skoplje ostavljeni da se znoje"

Kao drugu poruku, Politiko navodi da su "Tirana i Skoplje ostavljeni da se znoje".

Evropska komisija je dala preporuku da se otpočnu pregovori o članstvu sa Albanijom i Makedonijom, ali ključni lideri EU nisu bili spremni da taj stav podrže u Sofiji, ističe portal.

Kako navodi, Makedonija mora da reši dugotrajni spor sa Grčkom oko imena, a Albanija je pod pritiskom da se snažnije obračuna sa organizovanim kriminalom i nelegalnim migrantima.

"Niko se neće pridružiti Uniji u skorije vreme"

Treća poruka Samita, navodi Politiko, jeste da se niko neće pridružiti Uniji u skorije vreme.

Junker je prošle godine nagovestio da bi Srbija i Crna Gora mogle da postanu članice bloka do 2025. godine.

Međutim, portal ukazuje da taj datum nije dobro prošao među vladama EU, koje smatraju da su njime pokrenuta nerealna očekivanja u regionu.

"Ne mislim ništa o tom određenom datumu. ÄŒlanstvo mora biti zasnovano na činjeničnom napretku. Nije reč o vremenskom horizontu, reč je o tome šta je postignuto - u vladavini prava, u borbi protiv korupcije i drugim uslovima kao što su granični sporovi", rekla je Merkelova na pitanje šta misli o datumu koji je odredio Junker.

Nastavlja se "kosovska zagonetka"

Kada je reč o graničnim sporovima, Politiko kao četvrti zaključak navodi da se nastavlja "kosovska zagonetka".

"Ironično, jedna od država koja zadaje najviše glavobolja Zapadu na Balkanu, ne bi ni postojala bez intervencije Zapada", ocenjuje Politiko.

Kako dodaje, činjenica da pet zemalja EU ne priznaje nezavisnost Kosova, dodatno opterećuje međunarodne skupove.

Portal primećuje da se u u deklaraciji iz Sofije koristi termin "partneri" kako bi se izbeglo da se uznemire oni koji Kosovo ne smatraju državom, kao i da su, iz sličnih razloga, lideri Zapadnog Balkana predstavljeni na Samitu bez titula kao što je "predsednik".

"EU je jasno stavila do znanja da ni Kosovo, niti Srbija nemaju šanse da uđu u blok dok ne reše svoje razlike. Ali je to veoma tvrd orah za lomljenje", ocenjuje Politiko.

Ističe da mnogi Srbi smatraju Kosovo ne samo delom svoje teritorije, već i kolevkom svoje nacije.

Portal, takođe, navodi da bi se predsednik Srbije Aleksandar Vučić suočio sa reakcijom nacionalista, ukoliko bi pristao da prizna njegovu nezavisnost.

"Žao mi je, Bojko, to nije Slovačka"

Petu poruku sa samita, Politiko opisuje rečima: "Žao mi je Bojko, nije Slovačka".

Kako navodi, domaćin Samita, bugarski premijer Bojko Borisov usprotivio se stavovima zapadnih zemalja prema Balkanu.

Rekao je da ako bi ceo Zapadni Balkan bio jedna zemlja, njegov BDP bi bio 96 milijardi evra, isto kao i BDP Slovačke, dok bi njegova populacija bila manje od rumunske.

"Da li je to veliki strah? Da li je to ono što preti Evropskoj uniji?", upitao je Borisov na završnoj konferenciji za medije.

Tusk je, međutim, osetio da mora da istakne da je istorija Balkana mračnija i složenija od slovačke istorije, dodaje Politiko.

"Kada je reč o nevoljama po glavi stanovnika, Zapadni Balkan je mnogo veći od, na primer, Nemačke i Francuske zajedno", rekao je Tusk.